Prethodni članak
MB Namenska Lučani: Tragedija porodice Davidović
Tragedija porodice Milivojević koja je u fabričkoj nesreći izgubila sina i brata Milomira, a koja je na najeksplicitniji način skrenula pažnju javnosti na stradanja radnika u MB Namenska u Lučanima, za vreme direktorovanja doživotnog generalnog direktora Radoša Milovanovića fabrikom namenske proizvodnje u Lučanima, nažalost nije usamljen i jedinstven slučaj.
Direktor Milovanović i razne vlasti u Srbiji koje su ga podržavale i angažovale za upravljanje fabrikom, čak i kada je debelo zagazio u osmu deceniju života, ostavili su za sobom 21 grob i još više od deset teško povređenih radnika.
Milan Davidović
Među stradalima, pored pomenutog Milomira Milivojevića i njegovog starijeg kolege Ignjatovića, je i supruga našeg sagovornika Milana Davidovića. Od fabričke nesreće u kojoj je pored Vesne Davidović smrtno stradalo još sedam radnika (svi preminuli od posledica zadobijenih povreda u različitim vremenskim razmacima od po nekoliko dana), a nekoliko teško povređeni, prošlo je više od dvadeset godina, ali sećanja su još sveža.
Šta je još osim smrti supruge i majke dva mališana, u međuvremenu zadesilo porodicu Davidović, pitali smo Milana, koji je zbog teškog nemara u procesu proizvodnje u MB Namenska izgubio suprugu i svojoj deci postao i otac i majka.
I da li je iko odgovarao za tragediju koja se dogodila porodici Davidović.
Video podcast „Otvoreno o svemu“ deo je projekta „Zajednički glas ZA slobodu medija“ koji realizuju deset lokalnih medija iz Čačka, Gornjeg Milanovca i Požege.
_________________________________________________________
Ovde treba dodati i Ivanjički sud,isti šablon ..
Izgubljen život je nešto najgore što može da se desi. Ali i to je život, u takvoj proizvodnji sa povećanim rizikom na svim radnim mestima. Treba preduzeti sve bezbedonosne i tehnološke mere kako bi se mogućnost vanrednog događaja svela na minimum! Kada se kaže minimum, to znači da su šanse proporcionalno veće da se može desiti akcident i ako se preduzmu sve mere! Proizvodnja nitroceluloznih i nitrogvanidinskih baruta je sa višim rizikom od bilo koje druge proizvodnje. Nisam ovim želeo da bilo koga štitim, ne znam sve okolnosti koje su se desile pre 25 godina niti da se rugam žrtvama 7 radnika koji su izgubili živote. Samo sam želeo da malo približim koliko je proizvodnja baruta opasan i težak posao, kao i u svim vojnim fabrikana na svetu!
Ovo nije pravna država,sijaset imamo primera,gde krivci ne odgovaraju,afera na pretek,dvostruki aršini,neči sin ubije skolima devojku-nanogica,naplatna rampa,krušik,jovanjica…..
A ima krivice i do radnika te fabrike,vazno im je da imaju dobre plate, stanove,…zato cute.
Govorili su kako je to sposoban direktor kako ce propast ako on ode, i sta umro,a fabrika i dalje posluje dobro , kao sto posluju sve namenske fabrike, nazalost.Zbog toga su se mnogima u Srbiji ogadili Lucani i trenutno nije za pohvalu reci da si iz tog mesta!
Pošten radnik,ćuti i trpi,primoran da radi,za sebe,porodicu,ako nije uvlakuša,on nije ni podoban direktoru,sindikatu,kolegi,ona Ivanjička bruka od tapšača je ruglo,to su neljudi,ima čestiti radnici koji nisu za prodaju,za ucene,uprkos tragedijama,Ivanjički sud opstruiše sudski proces,što još više zagorčava život tih porodica od poginulih,svaka čast poštenim malobrojnim radnicima…
Jad i beda ali dragi prijatelji to sto komentarisete za ivanjicane to nije na mestu, ovakve odluke donosi bagra iz LuCANA A IVANJICANI SU ZGROZENI OVAKVIM PONASANJEM I ONI TO ISTO OSUDJUJU, I PODRZAVAJU PORODICU MILOVANOVIC.Sudija Tomicevic nikada i nije bio sudija, on je obican poltron iz sela Vucaka, malo je proradio seljacki kompleks a i rakija pomalo cini svoje.Toliko o Ivanjicanima.