Kako ostvariti maksimalni profit uzgojem žitarica?

Žitarice mogu doneti dobar prihod ako se prodaju u pravo vreme. Naime, većina poljoprivrednika deo useva čuva za sopstvene potrebe, dok veći deo prodaje, bilo na lokalnom tržištu ili za izvoz. U vreme kada se žitarice otkupljuju, nakon žetve, otkupna cena je najniža. Kao i uvek kada je tržište zasićeno robom, konglomerati mogu da diktiraju uslove. Ako su poljoprivrednici u mogućnosti da pričekaju neko vreme i robu skladište na sigurnom, mogu postići mnogo bolju cenu otkupa i samim tim bolje naplatiti svoj rad i trud.

Koje je najbolje vreme za otkup, kako skladištiti žitarice bez gubitaka na kvalitetu i da li je bolje plasirati ih na domaćem tržištu ili ponuditi u izvoz saznaćete u nastavku.

Kako se skladište žitarice?

Na žitaricama najviše profitiraju svi oni koji imaju gde da ih skladište i pričekaju pravo vreme za prodaju. Međutim, nije svejedno kako će žitarice biti uskladištene, jer mogu podleći atmosferskim padavinama i uticaju štetočina, što neminovno dovodi do gubitka kvaliteta.

Pre nego se zrno donese u skladište, prostor, bilo da je u pitanju silos ili ambar, treba proveriti, detaljno pregledati i pripremiti. Prostor se čisti od zaostalih nečistoća – starog zrna, paučine, prašine, koje mogu sadržavati najrazličitije klice i bakterije. Traže se rupe, koje svedoče o prisustvu glodara, koji proizvode milionske štete u skladištima žitarica. Ako rupe postoje moraju biti popunjene čvrstim materijalom, kako glodari i insekti ne bi ponovo našli put do unutrašnjosti.

Insekte može biti teško videti, jer su sićušnih dimenzija i kriju se na nepristupačnim mestima, stoga nije loša ideja da se prostor tretira insekticidom, pre unošenja novih žitarica. Čak i ako proizvodite organske žitarice postoje sredstva koja su dozvoljena od strane kontrolnih organizacija, a koja služe protiv insekata i štite vaše prinose.

Važno pravilo je da žitarice nikad ne treba skladištiti na betonu, jer se javlja kondenzacija, koja posledično može dovesti do razvoja gljivica i buđi, što vodi do propadanja zrna.

Da li se sve žitarice skladište u zrnu?

Da, žitarice se uglavnom skladište u zrnu, jer ih je tako praktičnije upakovati, sa izuzetkom kukuruza koji se može čuvati u klipovima. Zrno zauzima manje prostora, lakše i brže curi kroz mašine za pakovanje i pogodnije je za džakove.

Žitarice moraju biti upakovane u vodootporne vreće ili kontejnere. Na našem području pakuju se u vreće od 50 do 100 kg, obično od polipropilena ili polietilena, plastičnih materijala koji su vodonepropusni i štite žitarice od štetnog uticaja vlage, insekata, gljivica i sl. (žitarice prethodno moraju biti dobro osušene, kako upakovane ne bi pobuđale).

Pakovanje se vrši uz pomoć pakerica za pakovanje u otvorene vreće, statičnih mašina koje automatski vrše proces uvrećavanja, a koje celokupan proces mogu obaviti same, isključujući potrebu za ljudskim faktorom. Mašine za pakovanje u otvorene vreće dolaze u više modela, a svaki od njih je pogodan za pakovanje zrnastih, sitno zrnastih i praškastih materijala. Za pakovanje koriste plastične, tekstilne ili papirnate vreće, a mogu napuniti i do 1000 vreća na sat.

Koje je najbolje vreme za prodaju žitarica?

Najbolje vreme za prodaju žitarica je period kada su deficitarne – odnosno period serve. Rezerve su već ispražnjene, novo zrno se seje, koje će biti pokupljeno sa njiva tek u kasno leto. Dok je prethodnog leta otkupna cena pšenice bila 20 rsd po kilogramu, u martu tekuće godine je porasla na 35 rsd, što je za gotovo 80% više.

Vredi investirati u opremu za pakovanje i prostor za skladištenje, kako bi zrno svake godine moglo da dočeka dobru cenu otkupa, odnosno kako bi profit bio maksimalan.

Izvoz ili prodaja na domaćem tržištu?

Situacija se ove godine u mnogome razlikuje od prethodnih, obzirom na dešavanja na teritoriji Ukrajine. Poskupljenja žitarica na berzi su konstantna – ovaj trend je započeo pandemijom, da bi ga trenutna situacija samo rasplamsala. Stručnjaci smatraju da se u Srbiji proizvodi dovoljno žitarica svih vrsta da se zadovolje potrebe našeg stanovništva, a da ostaje znatna količina za izvoz. Tome u prilog govori činjenica da je 2021. Godine Srbija izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od 4.2 milijarde evra.

Iako je početkom godine izvoz bio zabranjen, Vlada Srbije je odobrila mesečne kvote za izvoz od po 150.000 tona pšenice i kukuruza, 20.000 tona brašna i 8 miliona litara rafinisanog suncokretovog ulja. Obzirom na cene koje pokazuju tendenciju rasta i u drugoj polovini 2022. godine, izvoz žitarica je profitabilan posao.

PR tekst

_____________________________________