Prethodni članak
Nisu samo potrošači krivi što sa sistema Rzav nema dovoljno vode
Нису криви само грађани што са система „Рзав“ нема довољно воде, радови на новој акумулацији почели пре скоро три деценије, а још се не зна када ће и да ли ће бити завршени.
Ових жарких летњих дана, док се температуре пењу и до 40 степени, грађанима је упућен апел за рационалну потрошњу воде, уз претњу ограничавања испорука изречену на састанку представика Моравичког и Златиборског округа, уз учешће руководстава локалних самоуправа из Ариља, Пожеге, Лучана, Чачка и Горњег Милановца и присуство инспекцијских служби. Том приликом, како саопштавају медији, чине се напори да се да се обезбеде довољне количине воде за пиће и основне потребе. Овај проблем ће, иначе, како је истакнуто, бити решен тек када буде завршен изградња Акумулације „Ариље“, са кога се снабдева око 250.000 становника. Наводи се да је тренутни проток Рзава око 1.950 литара у секунди, а када се спусти на 1.400, а не падне киша настају најављени проблеми.
Ето, прилике да подсетимо недовољно обавештене потрошаче на нека ранија догађања. Радови на системау“Рзав“ почели су још 1987. године, али је одлука о његовој изградњи знатно старија. Још у лето 1976. године, разматран је идејни пројекат др Мирка Мелентијевића о брани за акумулацију Роге, која би преградила ток Великог Рзава и задржавала 100 милиона кубика најчистије планинске воде за пиће и покретање хидроелектране снаге 33 мегавата.
Слободан Милошевић у Чачку
У то време Чачани су се борили са хроничним несташицама воде због све бржег развоја града, посебно његове привреде, и недовољне издашности изворишта поред Западне Мораве. Тих дана почело се говорити и о акумулацији „Семедраж“ на реци Дичини, која би се градила у склопу моравског слива. При томе се рачуанало са средствима самодоприноса, али и на иностране кредите. Тада се, иначе, предвиђало да ће Чачку, на почетку новог миленијума, требати око 900 литара воде у секунди. Помињани су и две варијанте трајнијег решења везана за Каменицу.
Када се средином осамдесетих година Чачак почео суочавати са правом жеђи, од ових замисли се прећутно одустало, а од Института „Јарослав Черни“ наручен је идејни пројекат за градњу акумулације на Рзаву. У то време на челу чачанске општине налазио се Александар Вишњић, који се посебно бавио решавањем инфраструктурних проблема. Он је ангажовањењем врхунских стручњака из других средина најзаслужнији да се проблем водоснабдевања реши на овај начин.
Радови на будућем систему кода Ариља, привременом захвату „Шевељ,“ цевоводима и другим објектима почели су 1987. године. Скоро трећину потребних средстава обезбедила је држава, а остатак је сакупљен, што је био јединствен случај у тадашњој СФР Југославији, удруживањем пет околних општина, сразмерно планираном учешћу у потрошњи воде.
Фабрика воде Ариље, Фото: Милош Лукић
Радови су брзо напредовали, али су после блокаде такозване Међународне заједнице, знатно успорени. Ситуацуја се преокренула крајем 15. децембра 1992. године, када је тадашањи председник Србије Слободан Милошевић, приликом краће посете Чачку, од општинског руководсатва обавештен о значају овог подухвата за снабдевање водом више стотина хиљада житеља Чачка и четири суседне општине, али и тешкоћама у обезбеђењу средстава.
Већ на пролеће идуће године премијер Србије Никола Шаиновић дошао је на градилиште код Ариља, па су убрзани сви започети радови. Поред осталог убрзани су послови на цевоводу од вема модерне Фабрике воде, набављеној у Француској, на брду Клик, па све до резервоара у пет општина укупне дужине око 72 километра. Чачак је добио рзавску воду 3. децембра 1993. године, када је премијер Шаиновић на Љубићу предао на употребу резервоар капацитета 8.000 кубних метара воде, прикључујићи га на градску мрежу.
После су наступиле „демократске промене“, када је један опозициони попсланик у присуству готово пола владе, изразио чуђење „што социјалисти бацају паре за довођење воде са некаквог потока код Ариља, кад Западна Морава тече поред Чачка!“ Касније су почели дуготрајни радови на водозахввату „Сврачково“ …
Сада нам причају како ће за још три-четири године бити завршена и та грандиозна „Акумулација Ариље“. До тада, ако не буде неких великих киша, сваког лета мораћемо да штедимо и на коришћењу воде, онако како нам, у то време, актуелна руководства наложе… Евентулано коришћење минералних вода, бар ће повољно утицати на опште здравствене прилике.
Родољуб ПЕТРОВИЋ
____________________________________________________
Samo u članku niste pomenuli fabriku za prečiščavanje vode u Beljini koja je mogla da reši ovaj problem nedostatka vode do izgradnje branekoja je izgradjena i imala uspešan probni rad.Projekat je bio uradjenod strane Energoprojekta.I još jedan bitan podatak koji autor članka preskače a to je širenje sistema po selima tj.podsistemi gde se voda vrlo često nenamenski koristi a koja odvlači veliki procenat vode.Politika je čudo a glasači po selima još veće.
Znaš li ti koliki procenat stanovništva živi u selima? Da znaš, ne bi ovako pričao.
Verovatno ste u pravu što se tiče nenamenskog trošenja vode po selima, delimično, ali, mislite li da se ona i u gradu tako ne troši? Još važnije, vi biste ljude po selima ostavili žedne? Da o svom trošku kopaju bunare, za koje će se ispostaviti da nemaju vode, ili je ona neispravna. I znate li koliko je svaki seljak platio priključak za tu vodu koju biste mu uskratili?
Svaka ti je na mestu, svaka čast!
SELJAK BEZ :VODE , DOBROG NAPONA STRUJE I DOBROG PUTA , DA PRIĐE KUĆI I NJIVI , BOLJE DA NIJE ŽIV !
SELJAK U OVOJ DITATORSKOJ ZEMLJI SLUŽI :DA RADI 24h DNEVNO , ZEMLJU RANI OD NEPRIJATELJA BRANI I ZA IZBORE NAMAMI !
SLJAK I SELA SU UNIŠTENI, PA USKORO NEĆETE IMATI KOGA DA KRITIKUJETE A VI I DALJE PODŽAVAJTE „VLAST“ I KRKOBABIĆA DA VODI BRIGU I SELU A I NJEMU TREBA NEKO DA VODI RAČUNA (BRIGU ) !
SELU I SELJACIMA NEMA POMOĆI, ZATIREMO SE !