Prethodni članak
Pet godina borbe za pravdu
Polovinom jula ove godine navršilo se pet punih godina od fabričke nesreće u MB Namenska u Lučanima u kojoj je smrtno stradao Milomir Milivojević sa svojim starijim kolegom Ignjatovićem.
Pet godina traje borba oca, majke i sestre stradalog Milomira, za istinu šta se i zbog čega dogodilo i za pravdu da krivci budu kažnjeni po zakonu.
Do sada su se Milivojevići uverili da je pravda u Srbiji spora – a da li je i dostižna. O tome je sa Milovanom Milivojevićem razgovarao naš uredni Nebojša Jovanović.
Video podcast „Otvoreno o svemu“ deo je projekta „Zajednički glas ZA slobodu medija“ koji realizuju deset lokalnih medija iz Čačka, Gornjeg Milanovca i Požege.
_________________________________________________________
Srđo,ti li si. Mislim da preteruješ.
Kad kaze Milovan da su plate povecane i poboljsana bebednost u fabrici zahvaljujuci njegovoj borbi,to je apsolutna i jedina istina.To svaki Lucanac i radnik fabrike zna.Time je sramota Ivanjickih podrzavalaca dir.Milovanovica veca.Ima snimak,moze da se napravi dokumentarac,a naslov moze da bude,,Necete verovati,,.
Nadam se da će mi Nela, Mira i Milovan oprostiti što u njihov bol diram.Ali samo sam za tren pomislila kako bi mi bilo da sam na njihovom mestu i reči natopljene suzama su potekle.
Sine naš, evo već 1829 noć bez tebe dođe.A svaka je ista, besana, sa željom da nam u san dođeš. Da se kao lahor spustiš u naše naručje, ono isto u kome smo te kao bebu savijali. Ni dani nisu ništa lakši,sve što radimo radimo sa bolom i suzama.
Sine naš, rano neprebolna, nado naša ugašena, budućnosti naša otrgnuta. A pravde ovozemaljske nema sine naš.Borimo se kako znamo i umemo, ovako ojađeni , od drugih ostavljeni.Oni su većinom na strani onog koga više nema, a kome su aplaudirali,oni su zarad lične koristi prešli na stranu đavola.Tvoja mladost, manje im je vredna od jedne dnevnice, plate, viška, regresa koje im je pukovnik udeljivao, nesvesni da im je uzimao i kada im je davao. Jadnici, jadni, koji su se prodali za novac koji su svojim radom zaradili.
Sine naš, rano naša neprebolna…
Dok dišemo borićemo se za pravdu i kaznu za krivce. Nije to lako jer oni ovozemaljski sud kupuju, a Božjeg se ne plaše.
Nisu to sine ljudi, kao ni oni što nam u Ivanjici na živu ranu so sipaše. To su ljušture bez duše, karaktera, ponosa, empatije. Te prazne ljušture misle da se novcem sreća gradi, pa makar i preko tebe mrtvog i nas ojađenih.
Sine naš, rano neprebolna, svi oni žive u neznanju, a mi verujući ljudi znamo da konačan sud nije na zemlji već na nebu. Bog je ljubav, nadasve pravičan, ali veoma strog sudija. Znaće on na vagi pravde da odmeri koliko ko muke i bola zaslužuje. Džaba oni u crkvu odlaze,džaba se mole, poste i pričešćuju. Zalud jer Boga prevariti ne mogu.Bog priznaje samo iskreno pokajanje, a mi ne videsmo, da na tvome grobu oproštaj traže. Ni od nas tvojih roditelja, jer oni su pristankom da odu u Ivanjicu i aplaudiraju pokazali da su na strani đavola.O njihovom nečoveštvu pisaće se knjige, samo će se po zlu spominjati. Sada su ostali bez svoga Boga, sahranili su ga uz reku suza, njega od 78 godina. Ne zaplakaše za tobom mladosti naša, već te i mrtvog vređaše.
Sine, naš, rano neprebolna, dok smo živi borićemo se i pobediti jer istina uvek nađe put.A ona je na našoj strani, ne na strani krivaca, ni njihovih poltrona, slugu i ulizica.
Sine naš, Milomire milo ime, rano naša neprebolna, srećo ugašena, nikada nećeš biti zaboravljen. U našim, kao i u srcima ono malo dobrih ljudi živećeš večno.
Sine naš, rano neprebolna 😢😢💔
Da li su tapšali pročitali tekst i komentar jedne obične majke? Da li su se zapitali koliko su se o ovu porodicu ogrešili? Da li su uopšte sposobni da shvate koliko su pogrešili? Sada kada im nema njihovog lučanskog tate mogli bi otvoriti dušu, ako je uopšte imaju, i reći šta ih je opredelilo na ovaj sramni čin. Recite, pokušajte objasniti,možda od Boga oproštaj zaslužiti. Teško , ali probajte.