Recept za ludilo: zamrzavanje naduvanih cena

Ima jedan detalj u ekonomiji, koji se često previdi: tu se nijedan događaj ne može dobro predstaviti fotografijom, već jedino kraćim filmom, od najmanje tri kadra. A ono što vidimo u prvom kadru, po pravilu je totalna suprotnost onome što gledamo na kraju filma.

U prvom kadru, recimo, država zamrzava cene. U sledećem, umesto lica zadovoljnih potrošača, vidimo firme kako trpe gubitke i povlače robu sa tržišta. U trećem kadru – nestašice!

Najnovija istraživanja pokazuju da dobit potrošača od zamrzavanja cena ne bi bila zanemarljiva, samo kad bi se inflacija odmah sama do kraja godine zaustavila. Francuski Mond je pre dva meseca objavio proračune instituta Astérès o tome kolika bi bila hipotetička korist domaćinstva od zamrzavanja cena energenata i hrane, gde su uključili hleb, žitarice, mleko, jaja, sir, ulje, voće i povrće. U proseku, kažu, sva bi domaćinstva ostvarila godišnju dobit od oko 630 evra. Ali bi, naravno, bogati prošli mnogo bolje od siromašnih, jer bi dobili oko 820 evra, a siromašni tek oko 330… A u stvari je čitava priča u Mondu ukazivala na to da postoji bolja i pravednija mera od zamrzavanja cena: siromašnima bi u cilju očuvanja kupovne moći trebalo dati finansijsku pomoć od navedenih 330 evra, a bogati – nek se snađu sami! Zamrzavanje cena, naravno, treba zaboraviti. Taj prvi čin traje kratko i ubrzo se završava nestašicama i gubitkom – većim od svih dobitaka koji se na početku ostvare.

Upravo se to kod nas dogodilo prošle nedelje. Nakon što je poznati srpski proizvođač peleta (goriva) na televiziji danima očajavao što su mu zamrzli cene, nastale su nestašice. A onda je vlada napravila herojski, četvrti čin: podigla je cene peleta za 25 odsto, pa ih onda ponovo zamrzla! Doduše, samo na tri meseca, da svi vide kako stvarno ne znaju šta rade.

Da je ovo tržišna ekonomija, a ne Vučićevo gazdinstvo, većina firmi bi na zamrzavanje cena još prošle jeseni reagovala povlačenjem robe iz prodavnica. Ali mnogi nisu – jer nisu smeli. Setimo se kako je Vučić na televiziji vikao na proizvođače šećera, da se ne usude da povlače robu. A sad, kad su dizgini počeli da pucaju, Vučić je izmislio četvrti čin: najpre da naduva cene – pa ih onda zamrzne. Lukav potez: tako istovremeno ugađa i proizvođačima i potrošačima! To bi, naravno bilo nemoguće da nije najpre naduvao cene, pa ih zamrznuo. Zahvaljujući njemu, kod nas sada u isti mah gube i proizvođači i domaćinstva!

Verovatno bi bilo nepravedno optuživati predsednika države za svaku glupost koju napravi državna administracija, da Vučić sam to nije potvrdio. U jednoj od svojih ispovednih izjava na javnom servisu, otkrio nam je da je u srpskoj vladi upravo on glavni kuvar, dok ga ostali, jednostavno, opslužuju: „Ja sam pogrešio što sam rekao Ani i Siniši da smanjimo naš udeo u akcizama da bi građani plaćali jeftinije gorivo. Mi sada taj novac ne možemo više da vratimo. Mi mesečno na tome gubimo 36 miliona evra.“

Koliko je pogrešnih poteza povukao ovaj nesvršeni student više trenerske škole, teško ćemo ikad sabrati, ali jedno znamo: te gubitke ne plaća on, mada se, sigurna sam, sekira mnogo više nego vi.

Narodna banka mu u tome zdušno aplaudira. Već od novembra prošle godine počeli su hvalospevi, gde se svaki izveštaj o inflaciji završavao stavom da se u narednom periodu može očekivati smirivanje inflatornih pritisaka, „čemu u prilog idu i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica“.

Šta li su čitali, gde li su to videli, ostaće tajna. Ali onda niko ne treba da se čudi što ovde postaje praksa da se odmrznute cene naduvaju, pa zamrznu ponovo – a to sve Narodna banka u svom sledećem izveštaju podrži i pohvali. Iz njihovih kabineta, sa tolikim platama – šta ih košta.