Obeležena 108. godišnjica Cerske bitke

На Текеришу је у петак, 19. августа, обележена 108. годишњица велике победе српског оружја у Церској операцији. Државном церемонијом која је приређена код монументалног обележја на простору текеришког спомен-комплекса одата је пошта војничком прегнућу и херојском постигнућу непоколебљивог српског ратоборитеља које је на почетку Првог светског рата задивило свет. У августу 1914. године, српски су ратоборци – под командом ђенерала Степана Степе Степановића – извојевали прву савезничку победу у Великој војни. Прекретница битке и победоносни борбени учинци догодили су се баш на дан 19. августа, на Преображење.

Служен је парастос, обављено је полагање венаца, дата је пригодна инсценација, проткана одговарајућим музичким нумерама. Венце су положиле делегације Владе Србије, Министарства одбране и    Војске Србије, Мачванског округа, а онда су се пред сенима јунака са Цера и Иверка поклонили и војни изасланици амбасада Чешке и Словачке. Потом су венце принели представници мачванских, поцерских, јадарских и рађевинских општина, као и делегације удружења која чувају слободарске традиције српског народа (доспеле су из разних србијанских крајева али и из Републике Српске). Ловоров венац је положила и делегација чачанског Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Неколико стотина присутних најпре је могло чути обраћање Љубинка Ђокића, заменика градоначелника Лознице. Он је у своме слову – позивајући се на историјска факта – истакао сву тежину положаја у којем се Србија нашла по избијању Великог рата. Притом је нагласио и сву величанственост борбеног одговора који је на бестијалну агресију Аустроугара пружио српски народ. Министарка Дарија Кисић је – у име Владе Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – говорила у истоветном тону. Повесни задаци нашег народа били су тешки, претешки. Вишеструко надмоћнији непријатељ је ипак поражен. Данас, Република Србија се такође налази на режиму непрестане борбе. Но, данашње борење је, срећом, другачије. Оно је мирнодопско. Основни задатак је изборити се за стабилност и мир, те за што осетнији свеколики напредак српског друштва.

Величанствена и сензационална победа у Церској епопеји остварена је након даноноћних крвавих окршаја (од 15. до 20. августа 1914), где су се јуриши сукобљених страна по падинама Цера изједна смењивали. Непосустајни српски војник, Друга армија, као и њен командант ђенерал Степан Степа Степановић, у том су се петодневљу овенчали глориозама непролазне војничке и патриотске славе. Око 16 500 српских војника, подофицира и официра своје животе је оставило на поприштима Поцерине, Цера и Иверка. Непријатељ је имао више од 24 000 погинулих а око 4 500 његових војника и старешина је заробљено. Десетоструко надмоћнија царевина се у судару са маленом Србијом нашла на почетку Првог светског рата поражена. Српски војник – а углавном то бејаше српски сељак – извојевао је, дакле, прву велику победу коју су Тројна антанта и њезине савезнице забалежиле у борби против Централних сила. То је факат на који ваља подсећати и подсећати.

У прошли петак, подно громадног монументалног споменика, на којем је у бронзи, у четирима речима – ВАША  ДЕЛА  СУ  БЕСМРТНА – исписана вечна захвалност јунацима са Цера и Иверка, разлегале су се драматски обојене речи групе београдских глумаца. Њихов представни учинак је, међутим, могао бити и успелији. Одличан утисак су оставили млади чланови и чланице новосадске уметничке групе Рапсодија. Њихови вокали и инструментално извођаштво беху сасвим дорасли поводу (на пример, нумере Востани Сербије и Марш на Дрину).

Присуствовање чачанске делегације текеришком комеморативном скупу технички и материјално је потпомогла Управа града Чачка.

Братислав Јевтовић