Otišli da beru maline, vratili se bez prebijene pare, nisu imali ni za prevoz

Brojni radnici koji su tokom sezone brali maline u ivanjičkom i lučanskom kraju tvrde da su prevareni, te da ih poslodavci nisu isplatili. Oni su se zaputili u Ivanjicu i Lučane da zarade koru hleba za svoje porodice, a, kako kažu, trpeli su teror od vlasnika malinjaka pa su se pojedinci vraćali pešice kući, jer nisu imali ni novac za prevoz. Našoj redakciji su se javili berači iz Čačka i sa juga Srbije.

Naime, radnici iz okoline Leskovca koji su organizovano otišli kod Predsednika Asocijacije malinara i kupinara Srbije, Dobrivoja Radovića tvrde da nisu isplaćeni, pa su pripremili opomenu pred tužbu protiv njega.

Prema rečima Tahira Bajramovića, koji je predvodio grupu berača „crvenog zlata“, sa Radovićem je potpisao ugovor.

„Radnicima je trebalo da plati po 5.000, a meni kao brigadiru 8.000 dinara, jer sam ja garantovao za sve. Međutim, ostao mi je dužan 104.000 dinara, Danijelu Veseloviću 40.000 i svim ostalim radnicima po jednu dnevnicu. Mi smo ispoštovali sve, odradili posao, a on nas je prevario. Čak je i Kadrić Časlav potpisao ugovor kao svedok, ali i Radovićeva ćerka. Mi bismo ih napustili, ali smo imali ugovorne obaveze“, objašnjava Tahir.

Tvrdi da nijedan radnik nije otišao i uvek je imao 26 radnika u malinjaku.

„On je svaki dan pričao sa Ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i ima veze sa njim, ističe Tahir. Obećao je i jednom radniku da će mu pomoći da sredi jednu sobu, čovek živi u bedi, ali od svega toga nije bilo ništa“, zaključio je Bajramović za Nova.rs.

Sa druge strane, Radović, koji uzgaja „crveno zlato“ na površini od tri hektara i osamdeset ari kaže za Nova.rs da to nije tačno.

„Svi radnici koji su bili kod mene su plaćeni. Oni su potpisali da su primili dnevnice i poslaću vam papir, jer je sve to dokumentovano“, naveo je on.

Radović je napomenuo da su oni bili ispoštovani do maksimuma, precizirajući da im je nadnice plaćao 5.000 dinara. Imali su, napominje, smeštaj i tri obroka.

„U jednom momentu je otišlo pet radnika, a brigadir je tražio da njemu dam novac te da sam isplati berače. Međutim, umesto 5.000 dinara davao im je 4.500. Stavljao je pare u džep, a navodno mu je neko ukrao. Hteo sam da zovem policiju, ali nije pristao. Njemu sam dao umesto 8.000 dogovorenih, jer nije ispoštovao dogovor“, zaključio je Radović napominjući da mu je zbog njega propalo 2,5 tona maline.

Takođe, javili su nam se i berači iz Čačka koji su želeli da ostanu anonimni.

„Plašim se da kažem ime i prezime i više nikada neću ići da berem maline. Jedan od ‘važnih ljudi’ u gradu pored Morave je odveo nekoliko nas u malinjak. Jedna koleginica je pala i povredila nogu. Vlasnik malinjaka ju je izvređao, jer je trpela bolove, psovao je, svašta joj je izgovorio. To se desilo u Donjem Dupcu. Kada ona nije mogla da nastavi posao zbog bola, otišla je peške kući. Taj gospodin je rekao ocu, ako hoće – neka ide“, navela je naša sagovornica napomenuvši da ne zna ni da li je povređenoj ženi plaćen rad.

Na naše insistiranje da se predstavi, ona nam je kazala da je majka, ima porodicu i plaši se odmazde i reakcije koja bi usledila od vlasnika malinjaka.

I tako vam je to… Mučenici i radnici rade, bivaju nasamareni, vozovi prolaze, vlast se hvali, a poštenima se preti ako kažu istinu. Pa ljudi, dokle više ovako? Možda je sada pravo vreme da dobro razmislimo šta i kako dalje.

Izvor: nova.rs