Država otkupljuje knjige Suzane Mančić!
Ministarstvo kulture dalo je skoro 100 miliona dinara za otkup knjiga koje će se ove godine naći u javnim bibliotekama. To bi bilo pohvalno da nije više od 200.000 dinara potrošeno na kojekakva pisanija estradnih umetnika i sportista: Suzane Mančić, Marije Šerifović, Lotara Mateusa i Mateje Kežmana!
Da stvar bude gora, iz državnog budžeta izdvojeno je više novca za pitka štiva nego za neka od najvećih dela srpske i svetske književnosti. Tako je, recimo, knjiga Suzane Mančić „Kao da sam sanjala“ otkupljena za oko 300 dinara skuplje po primerku nego „Pripovetke jednog kaplara“ Branislava Nušića i „Evgenije Onjegin“ Aleksandra Puškina.
Izgleda da je Ministarstvu kulture bilo važnije da na spisku bude za svakoga ponešto, pa su se tu našle i biografije Marije Šerifović, Mateje Kežmana i Lotara Mateusa, kao i „Teorija zavere. Nivo 2, Titova kletva“ Dejana Lučića.
Književnik Milan Vlajčić, koji je predsedavao komisijom za otkup, prvo je za Kurir oštro demantovao da su otkupljene knjige Marije Šerifović i Suzane Mančić.
– To je laž! Mi nikada nismo odabrali nijednu knjigu tih gospođa – izričit je bio Vlajčić na početku razgovora.
Međutim, kad smo mu rekli da imamo spisak sa sajta Narodne biblioteke Srbije, on je kazao da ne može da zapamti baš sva dela koja su odabrana za otkup:
– Stiglo nam je više od 3.500 naslova, od čega smo odabrali oko 2.000. Zamislite kad bih napamet znao svaku knjigu koja se našla na spisku. Uostalom, ne shvatam oko čega se diže tolika prašina. Nismo mogli da pristupimo elitistički i da zanemarimo želje čitalačke publike. Zato nekih pet odsto odabranih dela čine popularna štiva novijih pisaca, a 95 odsto su ozbiljna dela i autori poput Iva Andrića i Mome Kapora.
Pored Vlajčića, komisiju su činili i dr Jerko Denegri, dr Aleksandar Belić, dr Miroslav Perišić, dr Veljko Brborić, dr Miloš Ković i dr Jovan Ljuštanović. U Ministarstvu kulture rekli su da su veliki uticaj na odabir knjiga imali bibliotekari, koji su se najviše vodili potrebama čitalaca. Ipak, konačnu odluku donela je komisija.
Kurir
Budimo realni 200 000 din i nije neki novac. Pogotovo ako se podeli na 4 autora
Нажалост, вероватно да је то тачно. А када ми напишемо вредне и скупе књиге, библиотека(е) траже да им поклонимо.
То се зове закон понуде и потражње.
imaju li njeni video zapisi da se kupe
al u dobroj rezoluciji