100 godina od rođenja čuvenog srpskog arhitekte koji je rođen u Čačku

Na današnji dan  1. septembra 1922. godine, u Čačku je rođen Mihajlo Mitrović, jedan od najpoznatijih srpskih arhitekata.

„Malo je arhitekata od značaja u istoriji srpskog graditeljstva koji su, poput Mihajla Mitrovića,svojom stvaralačkom aktivnošću ispunili pet decenija i sve to vreme se održali u žiži aktuelnosti,uprkos promenama koje je donosilo vreme“, piše istoričar umetnosti, profesor Filozofskog fakulteta  dr Aleksandar Kadijević,  u uvodu svoje knjige „Mihajlo Mitrović -projekti, graditeljski život, ideje“.

Ideje su bile snažna vodilja, koja je davne 1940. godine, povele mladog Mihajla iz čačanske Gimnazije na studije arhitekture u Beograd. Rođen je 1. septembra, 1922. godine u Čačku, u  građanskoj porodici. Još kao mladić, Mitrović je bio  ljubitelj književnosti i likovnih umetnosti,pomni pratilac filmskih projekcija u bioskopu hotela „Kren“ (današnjeg hotela „Beograd“), koji je vodio njegov otac. U toku ratnih godina, kao levičar, bio je član Narodno-oslobodilačkog odreda,a nakon oslobođenja, vratio se studijama i diplomirao  1948. godine. Karijeru projektanta je započeo na omladinskim  radnim akcijama, nastavio kao urbanista, u Urbanističkom zavodu NR Srbije, da bi 1950. godine dobiostipendiju Ujedinjenih nacija i boravio u Francuskoj i Danskoj na stručnom usavršavanju.U narednih nekoliko godina je radio na izradi urbanističkih planova Niša, Trstenika, Smederevske Palanke, Banje Koviljače, Slavonskog Broda i drugih gradova. Nošen željom za autorskom,slobodnom  arhitekturom u vremenu socijalističkog  razvoja, osnovao je sa kolegama„Projektbiro“.

U nastupajućim godinama projektuje stambene i stambeno-poslovne objekte u Beogradu, Loznici, Obrenovcu, Kragujevcu, Pirotu, Lazarevcu… Zastupao je mišljenje da „u arhitekturi nema velikih i malih tema“  i da se i „na manje važnim objektima može pošteno služiti arhitekturi“.

Od 1960. godine projektovao je niz objekata koji su dokaz njegove projektantske zrelosti i  romantičnogduha. Za odmaralište „Narcis“, na Zlatiboru, 1962.godine je nagrađen Oktobarskom nagradom grada Beograda, a za stacionar OUN u Banji Koviljači nagrađen je Borbinom nagradom za arhitekturu. Strasno je primenjivao prirodne materijale (opeka, kamen, šljunak, drvo) i razvijao svoje ideje,ne zaboravljajući nasleđe starih neimara. Projektovao je niz hotela: “Putnik“ u Novom Beogradu, “Rivijera“ u Petrovcu , „Mlinarev san“ i „Elen“ u Arilju , motel na Tari , hotel „Pirot“  u Pirotu, “Zlatna truba“ u Guči, kao i mnogo drugih turističkih objekata (prepoznatljive su bivete, poslastičarnice i kafei u Vrnjačkoj Banji)…

Za svoj rodni grad je 1969. godine projektovao stambeni blok „Proleće“,dogradnju hotela „Beograd“ 1973. godine, kao i stambeno-poslovni kompleks „Cvetna“, višespratnicu u Ulici cara  Lazara,na uglu, gde se nekada nalazila njegova rodna kuća, koju Čačani popularno zovu „Kula“.

Njegove projekte odlikovala je primena natur betona i dekorativnih ploča od emajla. Primenjivao je često umetnička dela kao neodvojivi deo arhitekture.

Njegova specifičnost bila je i konstantna prisutnost pri izvođenju.

R.Stanić, istoričar umetnosti, zabeležio je: „Postoji jedno svojstvo u ličnosti M.Mitrovića  koje vazda impresionira. Reč je o njegovoj nepresušnoj  i neizmernoj ljubavi prema rodnom gradu, prema njegovim ulicama, siluetama,horizontima,prema starim zgradama što čine dušu Čačka.“

Dr Zoran Manević je o arhitekti Mihajlu Mitroviću napisao da on „ne potcenjujekulturu “provincije”; svuda gde gradi, širom Srbije, on je u svojoj zemlji,na svom terenu. Takvu je etiku i usvojio-odgovornu prema nasleđenim vrednostima, odgovornu prema prirodnoj i kulturnoj sredini“. Takvoj etici je i podučavao, kao profesor na Fakultetu primenjenih  umetnosti.Sam je bio vrstan crtač, pa je na svojim brojnim putovanjima po svetu, crtajući  beležio viđeno,a kasnije je te crteže i izlagao .

Za M.Mitrovića kažu da je jedan od najplodnijih jugoslovenskih arhitekata-stvaralaca i da je imao sreću da realizuje skoro sve što je projektovao, a realizovano je preko 80 njegovih projekata.

Njegovo najznačajnije delo,građeno od 1970. do 1980. godine,„Zapadna kapija Beograda“ (stambeno-poslovni kompleks „Geneks“)  je 2021.god proglašena za spomenik kulture. Kao predstavnik brutalizma bila je na plakatu veoma zapažene  izložbe „Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980“  održanoj 2018. godine, u MoMa muzeju u Njujorku.

Časopis „Gradac“ je svoje 50. jubilarno izdanje, 1983. godine, posvetio ovom protomajstoru, koji je značajan deo svog života posvetio i pisanju. TekstoviM.Mitrovića su izlazili punih pedeset godina u “Politici”,a pisao je i za “Nin”, “Izgradnju”, ”Oko”… Bio je beskompromisni kritičar arhitekture, ali i hroničar društvenih zbivanja.Autor je i brojnih knjiga: „Novija arhitektura Beograda“, „Sve je arhitektura“, „Na kraju veka“… M.Mitrović, iako britkog pera, nije bio samo kritičar. Arhitekta Aleksandar Rudnik Milanović je o njemu napisao :

„Beležiti uspehe drugih kolega, i pisati o njima sa takvom strašću,osobina je samo velikih humanista i ljudi bez sujete.Neprikosnoveni vladar arhitektonske teorije, ali iprakse Jugoslavije,prof. Mihajlo Mitrović je za buduća pokolenja ostavio upečatljiva dela.Njegovo oštro pero je bilo korektor javnog mnjenja u vezi sa mnogim stavovima o arhitekturi, prostoru, ali i razvoju gradova Srbije.“

Ovaj neumorni neimar i publicista,predsednik Akademije arhitekture,radio je i kreirao ideje do svoje duboke starosti. Preminuo je u  97. godini.Ostavio je iza sebe svoju porodicu,ćerku i unuke,  ali i bogato arhitektonsko i kulturno  nasleđe,iz koga možemo učiti .

Autor: Snežana Marjanović, Arhizona

________________________________________________