Prelepe boje jeseni

Stigao je poslednji dan avgusta. Na portalima i društvenim mrežama ništa novo – večita pitanja, sukobi podeljenih mišljenja, suprotni stavovi, oprečni zaključci oko, pre svega, nametnutih tema. Zašto su nametnute?

Zar su u ovom beznađu i bezidejnosti u kome smo decenijski zatočeni toliko bitna fama oko Europride-a, da li ćemo odabrati stranu u sukobu na istoku, kako da uštedimo električnu energiju, da li ćemo imati tople vode zimi ako ušteđevinu potrošimo na malo sunca kraj morske vode, gde je kraljevo zlato, status južne srpske pokrajine…? Ukratko, sve ono što nas deli i budi „niske strasti“.

Elem, nova školska godina počinje uz upozorenje sindikata prosvetnih radnika za povećanje mesečnih primanja. Na vidiku je nova grejna sezona i koju magiju izvesti da prođe što bezbolnije po kućni budžet. E, tu je ključ i duboko skriveni. Taj termin se još uvek spominje u usmenim razgovorima među nama, ali nikako da bude tema broj 1 u debatama na medijima i društvenim mrežama.

A sve je tako dostupno u 21.veku. Grafik sa internet stranice Republičkog Zavoda za statistiku vrlo jednostavno pokazuje kuda idemo. Udžbenici za školarce i pored borbe za njihovo besplatno korišćenje, nije toliko primamljivo za naš sluh. Priprema zimnice, odlazak na posao, priprema ogreva, usluge ugostiteljstva, kupovina toplije odeće i obuće, život dostojan 21.veka – da li postaje luksuz za državljane Srbije?

Da li je čak i puka egzistencija dovedena u pitanje? Da li još uvek neko veruje u mir i stabilnost? Nemir u nama kao da ne postoji, stabilnost je izgleda samo u našoj ravnodušnosti prema svemu.

Kao da je sve u redu, ali, da li je?

Stefano Di Aquilani

____________________________________________