Vek lekcija među prozirnim rekama
Pošto „nisu dobili radosnu vest na učtivu molbu“ gospodinu ministru prosvete i crkvenih poslova Srbije u julu 1890. godine, da se odazove želji seljaka i odobri otvaranje škole, sagrađene znojem im poslednjom zaradom, predsednik kosovačke opštine Simo Orestijević ga već 28. avgusta u ime građana „najponiznije moli da izvoli narediti da se zgrada pregleda i odobri i nastavnik za istu postavi„.
Uz obećanje da će sela školu snabdeti svim potrebama i „odmah privesti 30 đaka„, Orestijević iznosi jadikovku i vapaj:
– U ovako žalosnom stanju nama planincima ne ostaje ništa drugo do da se brinemo svom snagom da bar naš podmladak oseća bolji izgled za život, a to im sami ne možemo učiniti … Spas i budućnost naše dece leži jedino u školovanju, ali i ovde nam stoje na putu grdne prepreke, jer u jednom ovako velikom i raštrkanom srezu nema više od šest škola …
Ovako na stranicama knjige „Škola među rekama“ Svetislav Lj. Marković svedoči o otvaranju prve škole u kraju, ali i o teškoćama i upornosti meštana Međurečja u opštini Ivanjica da obezbede deci prozor u svet.
– Petogodišnji istraživački rad autor monografije Svetislav Lj. Marković, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, posvetio je 100-godišnjici rada OŠ „Vučić Veličković“ u Međurečju, u kojoj je bio đak. Uz brojnu arhivsku građu i literaturu osvetlio je istorijat pet škola u šest sela, gde su se prosvetari borili, ne samo sa nepismenošću i teškim uslovima za rad , nego i sa nemaštinom, bespućem … – rekla je recenzent knjige Lela Pavlović, direktorka Istorijskog arhiva u Čačku.
Prvi učitelji – bogoslovi
Lučonoše pismenosti u kraju bili su – bogoslovi. Za prvog učitelja u Kosovici postavljen je Uroš Ocokoljić (1864-1945) iz Lise, a u Međurečju Đorđe S. Jokanović (1899-1982) iz Kovilja. Zemljaci i danas pominju da je na spomeniku učitelju Đorđu i supruzi Zagi, na čačanskom groblju, uklesan epitaf: „Javor stoji, Golija stoji, a od ljudi kako koji“. To ih, kažu, podseća na Đolovu životnu filozofiju …
Nedaleko od mesta na kome se sastaju dve najveće reke ovog kraja, Moravica i Nošnica, stanovnici sela Međurečje, Rokci i Mana 1921. godine kupili su i preuredili brvnaru, obezbedili i stan za prvog učitelja. U četiri razreda bilo je 78 đaka, a do kraja godine ih je broj povećan – na 85 dečaka i 5 devojčica.
U svojevrsnom vremeplovu kraja zapisano je da je gradnja nove zgrade započela 1926. godine, da je u osmoletku prerasla 1953. godine, a već dve sledeće selo je dobilo struju i telefon.
Đaci za ponos
Kraj se ponosi što su u ovdađnjim klupama prva slova sricali univerzitetski profesori Radosav Bošković, Vučić Đokić i Milija Kalušević, kao i doktori nauka Nebojša M. Azanjac, Svetislav Lj. Marković, Snežana Stanić Vukojčić, Milinko Dabović, Sanja Maričić, Milan Novović, Ivan Glišić, Slađana Marić i Ana Arsić.
– Osmoletka u Međurečju imala je 717 đaka školske 1963/64 godine, nastavu je izvodilo 17 učitelja i samo jedan nastavnik. Danas broji samo 40 đaka, a u isturenom odeljenju u Crvenoj Gori je poslednji đak, dok su učionice u Kumanici i Komadinama zatvorene skoro pola veka, a u Kosovici pre nepune tri decenije – naglašava Marković.
Izvor: Večernje novosti Autor: Dragoljub Gagričić
__________________________________________
Za pola veka, škola u Međurečju je sa 717 pala na 40 đaka (1.800%).
Srbine brate!? Svetske morije nisu uspele da srpski narod zbrišu sa planete, ali će nama samima to uspeti.
Dr Svetislav Lj. Markovic ,je bio profesor na Visokpj skoli tehmivkoj dtrikpvmoj dkpli, nekadasnjoj Vidpj tehnivkpj dloli, kpja je na Pravdi Noga propojdna Fakultetu tehnivkih nauka u Cacku. U toj ustanovi doticni profesor ima zvanje profesora strukovnih studija.Toliko da se zna