Vek lekcija među prozirnim rekama

Pošto „nisu dobili radosnu vest na učtivu molbu“ gospodinu ministru prosvete i crkvenih poslova Srbije u julu 1890. godine, da se odazove želji seljaka i odobri otvaranje škole, sagrađene znojem im poslednjom zaradom, predsednik kosovačke opštine Simo Orestijević ga već 28. avgusta u ime građana „najponiznije moli da izvoli narediti da se zgrada pregleda i odobri i nastavnik za istu postavi„.

Svetislav Lj. Marković, autor knjige i Lela Pavlović, direktorka Istorijskog arhiva u Čačku

Uz obećanje da će sela školu snabdeti svim potrebama i „odmah privesti 30 đaka„, Orestijević iznosi jadikovku i vapaj:

– U ovako žalosnom stanju nama planincima ne ostaje ništa drugo do da se brinemo svom snagom da bar naš podmladak oseća bolji izgled za život, a to im sami ne možemo učiniti … Spas i budućnost naše dece leži jedino u školovanju, ali i ovde nam stoje na putu grdne prepreke, jer u jednom ovako velikom i raštrkanom srezu nema više od šest škola …

Međurečje – stara škola

Ovako na stranicama knjige „Škola među rekama“ Svetislav Lj. Marković svedoči o otvaranju prve škole u kraju, ali i o teškoćama i upornosti meštana Međurečja u opštini Ivanjica da obezbede deci prozor u svet.

Uroš Ocokoljić

– Petogodišnji istraživački rad autor monografije Svetislav Lj. Marković, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, posvetio je 100-godišnjici rada OŠ „Vučić Veličković“ u Međurečju, u kojoj je bio đak. Uz brojnu arhivsku građu i literaturu osvetlio je istorijat pet škola u šest sela, gde su se prosvetari borili, ne samo sa nepismenošću i teškim uslovima za rad , nego i sa nemaštinom, bespućem … – rekla je recenzent knjige Lela Pavlović, direktorka Istorijskog arhiva u Čačku.

Prvi učitelji – bogoslovi

Lučonoše pismenosti u kraju bili su – bogoslovi. Za prvog učitelja u Kosovici postavljen je Uroš Ocokoljić (1864-1945) iz Lise, a u Međurečju Đorđe S. Jokanović (1899-1982) iz Kovilja. Zemljaci i danas pominju da je na spomeniku učitelju Đorđu i supruzi Zagi, na čačanskom groblju, uklesan epitaf: „Javor stoji, Golija stoji, a od ljudi kako koji“. To ih, kažu, podseća na Đolovu životnu filozofiju …

Nedaleko od mesta na kome se sastaju dve najveće reke ovog kraja, Moravica i Nošnica, stanovnici sela Međurečje, Rokci i Mana 1921. godine kupili su i preuredili brvnaru, obezbedili i stan za prvog učitelja. U četiri razreda bilo je 78 đaka, a do kraja godine ih je broj povećan – na 85 dečaka i 5 devojčica.

Đorđe Jokanović

U svojevrsnom vremeplovu kraja zapisano je da je gradnja nove zgrade započela 1926. godine, da je u osmoletku prerasla 1953. godine, a već dve sledeće selo je dobilo struju i telefon.

Đaci za ponos

Kraj se ponosi što su u ovdađnjim klupama prva slova sricali univerzitetski profesori Radosav Bošković, Vučić Đokić i Milija Kalušević, kao i doktori nauka Nebojša M. Azanjac, Svetislav Lj. Marković, Snežana Stanić Vukojčić, Milinko Dabović, Sanja Maričić, Milan Novović, Ivan Glišić, Slađana Marić i Ana Arsić.

– Osmoletka u Međurečju imala je 717 đaka školske 1963/64 godine, nastavu je izvodilo 17 učitelja i samo jedan nastavnik. Danas broji samo 40 đaka, a u isturenom odeljenju u Crvenoj Gori je poslednji đak, dok su učionice u Kumanici i Komadinama zatvorene skoro pola veka, a u Kosovici pre nepune tri decenije – naglašava Marković.

Izvor: Večernje novosti  Autor: Dragoljub Gagričić

__________________________________________