Prethodni članak
Samo je burek- burek, sve ostalo su pite
U Nišu su održani „Dani bureka“. Privukli su veliku pažnju Nišlija koji su i u večernjim satima uživali uz najomiljeniji doručak. Nišlije sa ponosom ističu da je prvi burek napravljen u Nišu daleke 1498. godine.
Turci su poznatog burek majstora iz Istambula, Mehmeda Oglu doveli u Niš da napravi turski burek iz Anatolije gde se jeo još u ranom periodu Otomanske imperije pravio. Proveo je Oglu neko vreme u Nišu, upoznao se sa ukusom ali i mentalitetom našeg naroda, pa je napravio okrugli burek. Baš isti burek kakav i danas poznajemo. Jer burek nije burek ako se ne peče u okrugloj tepsiji. Niš je tako postao prestonica bureka još u staroj Jugoslaviji a sada se u njemu održava i Burekdžijada.
Prema istraživanju britanskog lista “Gardijan” 2012.godine, burek je peti na listi najbolje ulične hrane na svetu jer je veoma ukusan i hrskav, objasnili su oni.
Samo u Nišu se burek kupuje na četvtine i osmine i ima trouglasti oblik. U Beogradu ga, recimo, prodaju na grame pa to zbunjuje južnjake koji su naučili na sebi odgovarajuću meru, a ni ne znaju koliko je to 200 grama bureka. Ako je još i kockastog oblika teško da će se odlučiti za njega.
Najveći burek
U Nišu su pekari, kada je započeta manifestacija „Dani bureka“, napravili i najveći burek od 200 kilograma i 8 kvadratnih metara. Za izradu bureka utrošeno je 50 kilograma brašna i 20 kilograma čvaraka, kutija soli, 20 kilograma masti, a burek je pravilo pet majstora bureka. Burek je pravljen 24 sata uključujući pečenje i pravljenje kora . Godine 2011. u Nišu je napravljen i najmanji burek na svetu napravljen od samo 2 grama brašna, grama mesa i kapi ulja. Ispekli ga pekari u zatvaraču od pivske flaše.
Najmanji burek
Najmlađi srpski buregdžija Novak Stevanović iz Malošišta imao je samo 12 godina kada je prošle godine učestvovao na “Buregdžijadi”.
Burek se jede samo dok je vruć. Po pravilu mora da vam mast curi niz prste inače od bureka nema ništa. Uz burek može i jogurt ali samo onaj iz male čase u originalnom pakovanju. Po nepisanom pravilu burek se jede isključivo iz masnog pekarskog papira. Sve ostalo ne pripada kulturi jedenja bureka. Molim lepo. Ako se još jede i u stojećem stavu to postaje prava stvar.
Najslađi je onaj burek koji se pojede u ranu zoru dok još nije ni svanulo. Obično je to vreme kada se mladi vraćaju iz grada ili neke žurke, pa za rastanak svarte do prve pekare koja počinje da radi i naruče burek. To je slika koja se nalazi u sećenju svakog sredovečnog Nišlije.
Zbog bureka se vodi tihi rat između pekara iz Sarajeva i Niša. Ovi prvi tvrde da je burek samo ako je od mesa. Niški pekari tvrde da su burek i kore sa sirom obavezno mora da se ispeče u okrugloj tepsiji i iseče na četvrtine i osmine.
Na cenu bureka utiču i tepsije. Onaj iz manjih tepsija je jevtiniji, iz većih je skuplji. Burek može da se napravi i od dve ili tri kore, ali prednost ima onaj sa više koraka i dva nadeva od sira.
Burek nije pecivo jer je burek-burek. Samo bureku pekari ne mogu da dodaju adetive da bi ovaj bio veći. U bureku sve namirnice moraju da budu prirodne.
Izvor: JUG Press
_____________________________________
I u Cacku se prodaje na cetvrtine I osmine.
U Cacku se ne prodaje na cetvrtine, samo u Nisu?
ne budali, majke ti. Odakle li si ti
Uskoro ce da ga prodaju i na sesnestine. Narod nema para.
U Čačku otkad se zatvorila pekara Lola nema dobrog bureka.Ni kod Bulja u Ljubiću nije kao nekad,a bio je stvarno dobar.
Ćao, ja sam Lola, i zbog tebe ja sam gola .
Ima samo ne znas gde?Odlican burek.
Obrni okreni, ipak mi je buljov ispred svih, bolji rad sa samim korama..
„u večernjim satima uživali uz najomiljeniji doručak“
E, dobro oje kad su uveče uživali u najomiljenijem doručku!
A ovo na slici veze nema sa burekom, vidi se da ima mesa samo u tragovima. U Čačku danas burek da bi bio kao nekadašnji mora da košta najmanje 1500 dinara po kilogramu, a po toj ceni teško da bi ga bilo ko kupio, zato ga jedino možete napraviti kako treba u kućnoj varijanti.
Inače, kako je moj deda govorio, nekad je burek bio slađi i ukusniji po obodu nego u sredini, a danas (početkom 2000-ih) je okolo takav da možeš da polomiš zube.
Ovo za mast jeste tačno, ali su nekada ovi iz Ishrane u svojim objektima slagali tepsije jednu na drugu tako da burek bude kao da je ispod prese, a mast se pre sečenja iscedi u drugu posudu. Ali, tada se u kioscim burek čuvao u komorama koje su održavale temperaturu, a danas uglavnom naletite u pekaru baš kad 1 ili 2 četvrtine stoje već pola sata, pa vas još pitaju da li da vam ugreju u mikrotalasnoj.
Dok je radila „Ishrana“,imala je najbolji burek. Stari majstori burekdzije Pero Skansi i Ljubisa Pavlovic Copo