Čačanski političari na vlasti odlični glumci

Saopštenje Demokratske stranke          

Kada smo mislili da je drama apsurda  koja iskazuje izgubljenost i strahove modernog čoveka obeleživši dvadeseti vek zamenjena nekim drugim pozorišnim pravcima, političari na vlasti u Čačku su nas svojim predstavama  namenjenih  svojim sugrađanima,  demantovali u tome. Pokazali su da su od svih  obećanja koja su davali u toku dvadeset godina vršenja lokalne vlasti, a  nisu ih  ispunili, najbliži ipak otvaranju pozorišta. I to takvog u kome će sami glumiti.

               Imali su priliku građani Čačka da se uvere u glumačke sposobnosti nekadašnjeg gradonačelnika Velimira Ilića u čuvenim predstavama  „Nemam rodjenog brata“,“Nikada nisam bio član Komunističke partije“,“Sve što imam nasledio sam od tate“, do one  najčuvenije  „Kraduckajte malo“. Međutim  kada je otišao na veću scenu Velimir Ilić ostavio je dobru ekipu glumaca iza sebe kako u svojoj Novoj Srbiji,  poznatoj po jakoj ideologiji ličnih interesa, tako i u drugim koalicionim partijama na lokalnom nivou. Oni su u međuvremenu stasavali u ozbiljne glumce,oblačili fina odela, prebacivali se sa uloge na uloge, odnosno sa funkcije na funkciju, a sve u cilju da zaplet bude što jači, odnosno  prevara naroda što ubedljivija.

Ovih letnjih dana uverismo se da se i u lokalnom SPS-u  ulaže mnogo  u „daske koje život znače“ ili bolje rečeno u „cigle koje pare donose“. Pokazali su lokalnoj sceni da oni imaju   spremnih i za režisere i za glumce, a scenario u modernom lokalnom pozorištu na čačanski način izgleda ovako: prvo se iscenira sukob i neprijateljstvo, zatim se sačeka malo da narod odnosno publika to prihvati pa onda finale gutanja i prihvatanje  podvale. Prevedeno na naše prilike sve je to sadržano u najnovijem slučaju stambenog naselja  Kaluđerice. Za vreme prošlogodišnjih poplava jedan naš privrednik je fizički napao gradonačelnika koji je podneo prijavu, prijava je odbačena i ako je postojao svedok  da bi posle toga grad u trampi, ne znamo čega i zbog čega i u čijoj režiji, tom istom privredniku dodelio atraktivnu lokaciju u stambenom naselju Kaluđerice koje postaje njegovo privatno vlasništvo. Privrednik donosi odluku  a Gradska uprava za Urbanizam, gde je glavni glumac iz SPS-a, uredno mu pomaže u  izdavanju dozvole za izgradnju stambenog objekta pod koeficijentom gradnje koji se ne zna  i na mestu gde će novi objekat smetati  već postojećoj zgradi.

Možemo se podsetiti i nekih ranije odigranih predstava kao što je skorašnji slučaj izgradnje šoping centra Stop.Shop. u Čačku gde je u režiji SNS i njihovog direktora JP Gradac grad Čačak ostao uskraćen za 360 hiljada evra, a glumačka komisija iz svih partija na vlasti dodelila  nagradu za režiju  ne usvajajaću izveštaj Anketnog odbora Skupštine grada. Postoje indicije da je ta nagrada imala i novčani deo za sve učesnike. Danas smo svedoci pozorišne predstave koja se razigrava i ulazi u svoje finale  a radnja se odnosi na fudbalski klub Borac i dokazivanje kroz istu predstavu da grad ne može da finansira svoj klub. Epilog će biti taj  da se pojavljuje spasilac u svetlom liku  bivšeg, a sada jako ljutog  sponzora  koji će se odjednom razljutiti i  kupitii klub i stadion  za novac koji će biti dosta manji i od onoga koji je grad u visini od  1,5 miliona Evra uložio u njegovo renoviranje u poslednje tri  godine. Verovatno će  posle toga  postati i počasni građanin grada Čačka.  Takođe se sećamo i isceniranog sukoba  između Velimira Ilića i Dragana Kovačevića koji se završio nagradom za Kovačevića u vidu osnivanja i izgradnje nove srednje Prehrambeno-ugostiteljske  škole u Čačku. Škola je izgrađena moderno i sa preterivanjem, sa većim brojem učionica od broja  odeljenja škole i fiskulturnom salom u kojoj mogu da se odigravaju prvoligaške utakmice. Kadrove je primao ko drugi nego nagrađeni Kovačević, a usmenim ukazom Velimira Ilića  određen je i za doživotnog direktora.

            Ova saznanja  podelismo sa narodom u nadi da više neće dozvoliti  odigravanje ovakvih nižerazrednih predstava u Čačku jer je ovaj grad uvek imao publiku za velike i sadržajne predstave. Ostaje samo da građani konačno shvate licemerje njihove glume i ukinu im pravo na to vraćajući ih u realnost i sve teškoće koja ona danas nosi sa sobom.