Prethodni članak
Zašto smo uvek poslednji?
Objavljeno 06/07/2015
– Srpska ekonomija, koja je mala, mora biti okrenuta ka izvozu, a mi smo se pretvorili u društvo u kojem roba dolazi, a ljudi odlaze. Školujemo vrhunske ljude da odlaze u strane firme. Pretvorili smo se u lager ljudskog kapitala za Evropu i s druge strane u mesto na koje se odlažu prevaziđene tehnologije te smo postali smetlište Evrope, poručuje Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu.
Problem je, smatra Zec, što nam nedostaje znanja, kadrova, proizvodnih programa, poslovnog ambijenta…
– Pokušavamo da kupujemo investitore dajući im pogodnosti, a suština uspešne države je da državna administracija prodaje državu kao proizvod. Država je najbolji proizvod ljudskog društva i ako je dobra, investitori će svojom voljom doći da bi imali profit. Jer, kad neko napravi košnicu, pčele treba same da prave med, a mi idemo okolo, hvatamo pčele i guramo ih u košnicu, dok one ubadaju i traže subvencije. Jednom rečju, ako je poslovni ambijent povoljan, stvari će se dešavati same, a ako nije, nema te subvencije koja može to da nadomesti.
– Šta je naš osnovni problem?
To što nam je najveći deo investicija pogrešan. Mi napravimo ogroman klinički centar, a nemamo para da kupimo opremu, a kada i kupimo opremu, nećemo da platimo lekara 1.000 evra da radi na toj opremi.
– Ne koristimo dovoljno ni sporazum o slobodnoj trgovini…
Imamo zabludu o slobodnoj trgovini. Oni tamo proizvode tenkove, a mi ovde krompire, a nikada krompirom ne može da se kupi telefon, jer kilogram krompira i kilogram „ajfona“ nije isto. Pa „Gugl“ vredi više nego naša država. Zato mala zemlja mora da se orijentiše na znanje kao na kapitalni resurs, a mi ga rasipamo jer mu ne dajemo šansu. Školujemo lekare koji idu u Nemačku….
– U čemu grešimo?
Naša je tragedija što smo u nesporazumu sa generalnim trendovima i pritom rušimo bazične stvari. Smanjuju se penzije koje su zakonom stečene, a daju se subvencije nekome ko na njih nema pravo. I još kažu da su rešili nešto. Jesu rešili tekući deficit budžeta, ali su zato srušili jedno važno načelo, da je država stabilnost svojine i ugovora. Ako to ne garantuje, onda nam ta država nije ni potrebna.
– Verujemo da će biti bolje kad uđemo u EU
Mi ćemo umesto na svadbu stići na brakorazvodnu parnicu. I šta onda? Vreme je ključni faktor u istoriji jednog društva, a mi smo uvek u pogrešno vreme na pravom mestu i obrnuto. Fali nam duboko promišljanje geostrateških stvari jer ovo liči na urnebes! Stalno stižemo negde, a nikako da stignemo. I Mojsije je lutao 40 godina do Palestine i nije stigao. Tako ćemo i mi.
– Ostaju nam Rusi, Kinezi….
Mi se stalno oslanjamo na prijatelje, a toga nema. Zašto bi nama Kinezi dali nešto i čemu takve priče? Jedini smo narod koji bazično ima čitav niz logičnih apsurda. Tako Englez kaže: „Koliko to košta?“, a Srbin: „Ma neka košta šta košta“. I zato su neki uvek prvi, a neki uvek poslednji.
– Pa šta nas čeka?
Mi smo nacija u izumiranju i ako se ozbiljno ne uzmemo u pamet i ne napravimo malu prosvećenu i funkcionalnu državu u kojoj ostaju najbolji, nema nam izlaza. Bićemo lager za izbeglice, a bilo bi dobro da se i oni nasele ovde, bilo ko.
Iz diplomatije nam svaki dan iskoči po starleta
– Rekli ste prilikom našeg prošlog razgovora da vas čudi što Mimi Oro nije zaposlena u NBS-u…
– Evo, u MSP-u sve neke ko Mimi Oro. Svaki dan iz kabineta iskoči neka nova starleta pozivajući se da ju je doveo bivši ministar Mrkić. I to je to, letimo kao muva bez glave i cela država nam je rijaliti. I više se narod uzbuđuje zbog toga kakva je Maca nego kolike su kamate. Sve dok je tako, neće nam biti bolje.
Prodajemo „Telekom“ za fabriku čarapa
– Da li prodati “Telekom”?
– Da bi javna preduzeća bila racionalno postavljena i radila na ekonomskoj osnovi, moramo imati prosvećenu i nepartijsku državu, a mi to ne uspevamo. Javna preduzeća su politički plen i posle svakih izbora menja se njihova uprava, koja je direktno vezana za vladajuću garnituru. Iz tog ugla, privatizacija ima smisla. S druge strane, kada se pogleda šta to prodajemo, a u šta ulažemo, dolazimo do paradoksa. Prodamo „Telekom“, pa dajemo subvencije da neko otvori fabriku čarapa, što je besmisleno. Prodajemo industriju 21. veka, a ulažemo u industriju 17. veka.
Autor: Ivana Žigić, Alo
Odlican intervju, sve je lepo rekao.
poštovani profesore, zašto svi ,,presksčete,, osnovne razloge neuspeha. loš sistem. mema ambijentalnih pogodnosti za razvijanje ekonomije. ekonomiju vode uglavnom polu pismeni političari sa sumnjivim diplomama. sve je po proceduri, ali nam je suština davno izmakla. politikantskim metedama nema kraja. zato smo demografski ostarili, zdravstveno oboleli i mentalno propali služećii slušajući kojekakve politikantske bitange.