Zanimanja u ženskom rodu su večita dilema za Srbe

Ako držite treninge odbojke i ako vam je to posao, onda ste se verovatno više puta zapitali da li ste vi trener ili – trenerka? Ovakve dileme odavno muče Srbe, i to prevashodno zato što zanimanja u ženskom rodu često zvuče urnebesno smešno, ali to ne znači da su neispravna, objašnjava lingvista Ivan Klajn.

Feministkinje se dugo bore za to da sva zanimanja imaju i ženski rod, a ne samo neka kao što je do sada bio slučaj. Međutim, problem je u tome što to još uvek nije normativno sređeno, pa se zato svakom pojedincu ostavlja na volju da bira oblik koji će koristiti – da li će to biti trenerica ili trenerka (sa drugim naglaskom) ili trenerkinja, na vama je da odlučite. Ipak, objašnjava Ivan Klajn, treba se klanjati izraza koji zvuče hrvatski.

– U ovom slučaju je mnogo bolje reći trenerka, iako je to i donji deo sportske garderobe, ili trenerkinja, a izbegavati trenerica budući da taj izraz ipak zvuči hrvatski. Nazivi za mnoga zanimanja u ženskom rodu još uvek nisu ušli u rečnike, što ne znači da su neispravni, ali ne može sa preciznošću da se odredi koji izraz je ispravan dok on ne uđe u rečnike, a ne zna se kada će se to desiti – kaže Klajn za „24 sata“.

Feministkinje će vam prve reći da su „niža“ zanimanja oduvek imala ženski oblik (čistačica, spremačica, konobarica itd.) dok ona „viša“ i dalje nemaju zvanično zvanje u ženskom rodu.

Tako i dalje ženskog psihologa ne oslovljavamo sa psihološkinja, kao što bi trebalo, damu koja se bavi arheologijom ne zovemo arheološkinja, a sociolog bi u ženskom rodu trebalo da bude sociološkinja.

– Vozač je u ženskom rodu vozačica, i tu nema nikakve dileme, to je sasvim ispravno. Ipak, za neka zanimanja nije baš tako jasno, kao na primer za sudiju. Ja mislim da će na kraju biti prihvaćen oblik „sudija“ u oba roda, jer sudinica zvuči hrvatski, a sutkinja se ponekad koristi ali još nije usvojeno – ističe Klajn.

Tako bi devojka koja leti vodi ture po Egiptu mogla da bude vodičkinja, a ne vodič, a ako se bavi urologijom trebalo bi da bude urološkinja. Dalje, ako Srbija ima hrabre alpinistkinje, zašto ne bi imala i isto tako hrabrevatrogaskinje, a ako imamo političarke red bi bio da se spomenemo ipolitikološkinje. U svakom slučaju, sve te žene su prave stručnjakinje u svom poslu i red je oslovljavati ih kako valja.

Ali ne dajte se zavarati. Samo zato što reč ne postoji u rečniku, ne znači da nije ispravna! Zato slobodno onu finu ženu koja vam sređuje zube nazivajtestomatološkinjom, a ako imamo matematičarku trebalo bi da imamo ibiološkinju i ekološkinju. Učiteljici društvo treba da pravi logopetkinja.

Na kraju krajeva, zašto ne bismo imali i državnice, kad već imamo ovoliko vičnih državnika. Potrebne su nam i majorke i pilotkinje, a treba spomenuti i arhitektkinje, borkinje i govorkinje.

Ako vam se ne sviđa neki od ovih naziva ili ako se ne slažete sa nama, slobodno se obratite vašoj omiljenoj gramatičarki.

24