Чија ли је мустра бечка?

Изложба врло домишљатог наслова „Чија је мустра бечка?” свечано је отворена у Галерији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у среду, 21. септембра. Реч је о путујућој поставци Аустријског културног форума. У програму су учествовали Адријан Фајкс, аташе за културу aустријске амбасаде и директор Аустријског културног форума у Србији, ученице средњих музичких школа из Крагујевца и Чачка Дуња Крсмановић и Јана Столица и библиотекар Тања Вуковић. На дванаест плаката су представљени аустријацизми који се најчешће користе у српском језику, а за њихов дизајн била је задужена Милица Ђоковић, док је илустрације урадио Марко Шерер.

Као што је већини познато немачки језик има три варијeтета – тзв. „немачкиˮ, „аустријскиˮ и „швајцарскиˮ који се даље гранају у различите дијалекте. Речи које су исписане на плакатима део су немачког језика, али са особеностима које се само могу пронаћи и чути у Аустрији и њиховом речнику. Колики је утицај језика сведочи и то да се многи изрази, фразе из једног говорног подручуја преносе у другo, не само у оквиру земаља које припадају истој језичкој породици већ и много даље.

Осим језичког преплитања, велико је повезивање и на пољу културе, а самим тим и књижевности и свега онога што чини племинитији и бољи део једнога друштва. Културна размена између Чачка и Аустријског културног форума несумњиво ће се, у пуном капацитету, остварити у наредној години када ће наш град бити национална престоница културе. Да је успостављена добра комуникација сведоче и две посете Чачку и њеним установама културе, међу којима је била и чачанска Библиотека, а које је са својим сарадницима уприличио Адријан Фајкс, аташе за културу aустријске амбасаде и директор Аустријског културног форума у Србији. Ова изложба је наставак те сарадње која ће вероватно сву своју пуноту показати и кроз додатно богаћење фонда Одељења стране књиге Градске библиотеке, што је господин Фајкс приликом отварања изложбе „Чија је мустра бечка?ˮ и наговестио.

„Ова изложба баца ново и интересантно светло на културну размену Србије и Аустрије која траје вековима. Изненадило ме је колико су јаки језички утицаји аустријског немачког у српском језику, а они се поред кулинарства, административних и техничких појмова могу осетити и у говорном језику. Надам се да ће вас изложба забавити и изненадити и радујем се што можемо да је представимо публици у Србији и покажемо да страни језици не нуде само могућност запослења већ  и нове перспективе које откривају не само страну културу и историју већ и сопствену. Срдачно захваљујем Градској библиотеци на изузетној организацији и сарадњи и радујем се њеном наставкуˮ, казао је господин Адријан Фајкс.

Колико има језичких разноликости и сличности може се открити баш помоћу 15 речи исписаних на плакатима. Често у свакодневном говору користимо неке изразе и фразе, а да не помислимо на њихове корене. Ипак, сигурно се некада неко и запитао одакле је настао фразеологизам „е баш си мустра бечкаˮ. Да ли се може претерати и са финоћом и углађеношћу објашњено је на плакату који је обогаћен у ликовном и графичком смислу вредном илустрацијом. И свака следећа илустрација и пример привлачи пажњу, па када посматрач дође до дела који се односи на шпајз, бухтле и палачинке може му се догодити и да огладини, али ту је већ наредна језичка занимљивост која ће засигурно одвући пажњу од тих посластица. Посматрањем изложеног многи ће се сетити и студентских дана и незаборавних тренутака проведених са цимерима, или отићи још мало даље, у рано детињство или пак у ближу прошлост – у зависности од тога да ли ће цуцлу посматрати из перспективе детета или родитеља. И има још једна справа без које савремено друштво не фунционише, а коју радо призивају у мисли сви када је време за плату – банкомат.

На изложби можете открити када је та реч први пут употребљена. Ипак, ниједна добра прича се не завршава у материјалној перспективи, јер је она пролазна. Вредна прича се завршава у мислима и речима које обогаћују душу и срце, а када се речи преточе у музику јасно је да истинска љубав према уметности не познаје границе. То је потврдила и Дуња Крсмановић, ученица 4. разреда Средње музичке школе „Др Милоје Милојевић” из Крагујевца, која свира виолончело у класи проф. Божа Сарамандића. Дуња је иначе Чачанка и пре само седам дана је освојила прво место на интернационалном такмичењу у Бечу. Она је оплеменила музички део програма композицијом Томаса Албинонија „Адађоˮ коју је извела уз клавирску пратњу, такође, талентоване и успешне Јане Столице, ученице 4. разреда Средње музичке школе „Др Војислав Вучковићˮ у Чачку. Иако Дуња и Јана нису „ђаци бечке школеˮ публици је била јасно да музицирају на веома високом нивоу.

Изложба „Чија је мустра бечка?ˮ крије још много занимљивости, а сви заинтересовани је могу погледати у Галерији Библиотеке до 6. октобра.

____________________________________________