Prethodni članak
U Srbiji svake godine moždani udar doživi preko 20.000 osoba
U Srbji svake godine moždani udar doživi preko 20.000 osoba. Na svakih sat vremena jedna osoba premine zbog posledica ovog teškog oboljenja. Iako je u čačanskoj bolnici od 2013. godine, dostupna inovativna terapija koja značajno pomaže u efikasnijem lečenju i preživljavanju, stručnjaci akcenat stavljaju na mere prevencije: zdrave životne navike i redovne kontrole pritiska, šećera i masnoća u krvi.
Jedna trećina pacijenata nakon doživljenog moždanog udara neće preživeti dok će jedna trećina pacijenata postati trajni invalidi. U svetu svake sekunde umre jedna osoba zbog posledica ovog oboljenja koje je treći uzrok smrtnosti, odmah iza kardiovaskularnih oboljenja i tumora. Na odeljenju čačanske neurologije prošle godine lečeno je ukupno 785 pacijenata. Od tog broja 435 osoba je doživelo moždani udar. Najveći broj moždanih udara je ishemijskog tipa, čak 88 procenata, 10 posto su udari koji su nastali zbog intracerebralnog krvarenja dok dva procenta otpada na hemoragije.
– Kod pacijenata koji imaju ishemijski moždani udar postoji terapija koja može da dovede do značajnog poboljšanja lečenja. Ta terapija se koristi od 2013. i njen naziv je intraarterijska troboliza. Ono što jeste problem kod te terapije je uzak terapijski prozor jer zahteva da se primeni najkasnije dva sata od početka simptoma kada se i postižu najbolji rezultati – istakla je načelnica odeljenja neurologije dr Nadežda Savić.
dr Nadežda Savić
– Da bi se tromboliza primenila u adekvatnom periodu, izuzetno je važno da se na vreme prepoznaju simptomi: utrnulost i slabost u ektremitetima, gubitak vida i sluha, poremećaji ravnoteže i govora, glavobolja…..Tada je najbolje da se pacijenti jave izabranom lekaru ili hitnoj pomoći gde će moždani udar biti prepoznat na vreme, a pacijent dopremljen u nadležnu ustanovu. U narednom satu sledi dijagnostika, skener endokranijuma, a zatim kada se potvrdi ishemijski mozdani udar, ukoliko nije prošlo dva sata od početka simptoma, započinje se sa trombolizom koja omogućava prohodnost krvnih sudova a samim tim značajno poboljšavnje izgleda za izlečenje – dodala je ona.
Ono što predstavlja problem je kasno prepoznavanje simptoma kako od strane pacijenata tako i od strane članova porodice, a nekada čak i od strane lekara primarne zdravstvene zaštite.
Jedna od novina u čačanskoj OB je i zamisao na kojoj se radi a to je da se u redovnu terapijsku proceduru uvede intraarterijska trombektomija koja se već radi u KC Kragujevac i Specijalnoj bolnici „Sveti Sava“ u Beogradu. Ova procedura omogućava značajno više vremena u čijem okviru može da se pomogne pacijentu. Ona podrazumeva da se pacijentu uradi multislajsni skener sa angiografijom i ako se zaključi da postoji tzv. perfuzija oko tkiva gde se desio moždani udar onda je taj pacijent za trombektomiju. Da bi se ova procedura uvela potrebna je digitalizacija radiološke Službe u Čačku i umrežavanje sa tercijalnim zdravstvenim ustanovama. Ono što nedostaje je jedinica za moždani udar gde bi se radio monitoring 24 časa.
Koji su faktori rizika za nastajanje moždanog udara često je pitanje upućeno stručnjacima. Pored onih faktora na koje ne možemo da utičemo kao što su godine i pol, postoji niz drugih na koje možemo. Dr Savić ističe da se rizik pojave moždanog udara duplira u svakoj dekadi nakon 55 godine života.
– Ono što svako od nas može da uradi je da redovno kontroliše šećer, hipertenziju, srčanu aktivnost, masnoće u krvi, gojaznost, zatim da vodi zdraviji život bez stresa, akohola i cigareta. Praktično, prevencija je važnija od svakog lečenja. Ono što posebno zabrinjava je činjenica da je sve više mladih pacijenata i da u ovom trenutku razgovora na odeljenju leži pacijent koji je 1973-će godište.
Odeljenje čačanske neurologije postoji kao zasebna jedinica od 1998. godine. Prethodno, neurološki pacijenti su se lečili na odeljenju neuropsihijatrije, a svi neurolozi koji danas rade na odeljenju su učenici Dr Petra Čantraka i Dr Milije Radivojevića. Na odeljenju koje prima 30 ležećih pacijenata radi ukupno 5 lekara i 24 medicinske sestre.
______________________________________________________________
blago sns glasacima,oni su mirni.
nekada su nuklearne probe vrsene na kopnu,pa u moru.od kada su u kosmosu pocele da se vrse hemijsko-biolosko atomske probe,u atmosferi su se pojavile nano cestice,koje prouzrokuju mozdani,srcani,plucni infrakt.cilj je da na zemlji ostane jedna milijarda stanovnika,da se 6 milijardi ljudi unisti,ali da preostaloj milijardi ostanu svi resuri zemlja i objekti.to je ideja tvoraca politickih stranaka,da bi preko 5-6 svojih placenika upravljali svim drzavama i vascelim svetom.kralj aleksandar glavom je platio obznanu-zabranu rada politickih stranaka-najveceg zla covecanstva. tkz.duboka drzava bira vlast koju ne zeli narod,i pozicija i opozicija su na platnom spisku velikog brata. narod,gradani se tretiraju kao stoka koja se ni za sta ne pita, niti koga bira,dok je demokratija najveca svetska laz i prevara.vladavina prava pretvorila se u vladavinu lazi pljacke i otimacine,sile i prinude neutemeljenih vlastodrzaca,sudija i dzelata.vladari iz senke udarili su na najvece bogatstvo coveka koje mu je svevisnji podario-na covekovo zdravlje. poslednja nuklearna proba u kosmosu izvrsena je februara 2019 sa intezitetetom koji je 10 puta bio snazniji od H-bombe bacene na hirosimu.nano cestice su rasute po celom svetu,stradali su gradani ni krivi ni duzni,a optuzeni i okrivljeni nevini.vatreno oruzje,zamenilo se zabranjenim biolosko hemijskim.zbog cega sedma sila o tome ne pise. iz straha,jer ubice ovim oruzjem nikad nece biti ni pronadene ni osudene,vec ce se na tudoj muci ovajditi i obilato zaraditi.
Na Hirošimu je bačena atomska bomba!!
Kod ove doktorke je bio moj otac i rekla je da mu nije ništa a on je preminuo mesec dana nakon toga od posledica moždanog udara. Jadan onaj ko ide kod njih. Užas i sramota.
Pa znaci da coveku nije bilo spasa nije umro zbog dr. Svasta. Informisi se. Bolest je nepredvidiva. A za ovonklevatenje mozes i na sud.