Clio / Predsajamske priče: „Put preterivanja“

Šta kaže engleski Nobelovac, T. S. Eliot? „Zrelost duha, zrelost manira, zrelost jezika i savršenstvo zajedničkog stila“ neke su od osobina klasika. Junaci naše nove knjige teško da bi izdržali ovaj rigorozni sud…

U kanonu nema mesta za autore koji su ’’mirno išli krivim putem’’? Ili, da spustimo kriterijume, ima li među njima onih koji su uopšte dostojni naučnog proučavanja? Markus Bun, autor knjige Put preterivanja – Povest pisaca na drogama tvrdi – da, ima.

Pred čitaoce uskoro stiže tajna, dugo zanemarivana, a i te kako potrebna istorija književnosti, Povest pisaca na drogama. Namera autora bila je da, jednostavno govoreći, „opiše vezu između pisaca i droga“, te da upotrebu svake pojedinačne vrste dovede u vezu sa izvesnim, njoj odgovarajućim tipom stvaralačke imaginacije.

– Postoji – ističe Bun, „duga i bogata istorija pisaca koji su opijate koristili“.

Svako poglavlje čitaocu donosi susret sa jednom drogom i njenim uživaocima. Tu su, uobičajeni osumnjičeni – De Kvinsi, Frojd i Irvin Velš, ali i oni neslućeni Milton, Volter, Toro i Sartr. Bun nas vodi na riskantan i stoga uzbudljiv put – od anestetika i kanabisa, preko stimulanasa do psihodelika, konsultujući, pritom, različite discipline – biografiju, književnu analizu i etnografiju…

Na koji način  naučni i književni tekstovi obrađuju problem pisaca pod uticajem droga, pripadaju li njihova ostvarenja „visokoj’’ ili „niskoj’’ kulturi, kako je izgledao razvoj mitske figure „pisca na drogama“,  kakva je veza pojedinačnih supstanci sa literaturom i kakva je književnost koja je „hemijski konfigurisana“?

Predozirajte se ovom knjigom i saznajte tajnu istoriju književnosti…

Tamara Stojanović

___________________________________________________