Treniranje strogoće nije uspelo

Presudom Apelacionog suda, odeljenja  u Kragujevcu, koja je u Prekršajnom sudu u Čačku zaprimljena 13. oktobra ove godine, stavljena je tačka na prekršajni postupak koji je MUP Republike Srbije, preko područne Policijske uprave u Čačku tj. Odeljenja saobraćajne policije u Čačku, pokrenuo protiv građanina Pavla Jelesijevića.

Jelesijević je afirmisani građanski aktivista iz Čačka, a navodni prekršaj koji je počinio, po mišljenju organa MUP-a, bilo je njegovo učešće na protestnoj blokadi Ibarske magistrale u naseljenom mestu Preljina 27. 11.2021. godine.

Najpre je Prekršajni sud u Čačku svojom presudom od 20. maja ove godine oslobodio od odgovornosti Jelesijevića zbog prekršaja iz člana 333. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a potom je, nakon žalbe koju je izdavaoc prekršajnog naloga, a to je u ovom slučaju MUP RS – Policijska uprava u Čačku – odeljenje Saobraćajne policije, tu presudu potvrdio i drugostepeni Apelacioni sud.

Šta je zapravo poruka, a i pouka, koju građani Čačka i Srbije mogu da izvuku iz ovog slučaja?

Najpre, ovo je dokaz da i u pravosuđu kakvo danas Srbija ima i koje se teško može pohvaliti, postoje svetli trenuci u kojima i pravo i pravda ostvare i kada građanin pobedi u sporu sa državom.

Građanina Jelesijevića je ministarstvo prinude i prisile optužilo da je prekršio zakon, a on je uspeo da dokaže da nije učinio prekršaj koji mu je prekršajnim nalogom stavljen na teret.

Više je nego očigledno da, ako je i postojao neki prekršaj Zakona o saobraćaju, počinilaca je nekoliko stotina, a ne samo nekoliko građana koje je MUP po nalogu političke vlasti pokušao da procesuira. Smisao tog treniranja strogoće nije da se stvarno sankcionišu prekršaji koje su neki građani počinili, nego da se pošalje poruka i utera strah svim građanima koji, verujući u svoja ustavna prava, pomisle ili se usude da se otvoreno i javno u građanskom buntu usprotive volji aktuelne vlasti.

Ovakvi jalovi pokušaji onoga ko je trenutna vlast, da koristeći poluge države disciplinuje građane, viđeni su na stotine i hiljade puta do sada kojekude po belome svetu i svi su se završili manje -više bezuspešno i jalovo, a često se vratili kao bumerang bahatoj vlasti.

Primeri slepe poslušnosti pojedinih policijskih službenika aktuelnoj vlasti, kada umesto da brane državnu imovinu, građane, Ustav i zakone, bivaju zloupotrebljeni i dobrovoljno pristaju da se stave u službu zaštite interesa moćnika iz vlasti ili njima bliskih i interesno povezanih fizičkih ili pravnih lica, dolaze nam ovih dana iz Majdanpeka i Novog Sada.

Prekršajni sud u Čačku i Apelacioni sud  u Kragujevcu, bili su ovog puta na visini zadatka i osvetlali obraz srpskom pravosuđu.

Samo u ovoj priči postoji još jedno pitanje.

Koliki su troškovi ovog sudskog postupka: angažovanja advokata, ročišta, takse … i ko će to da plati.

– Odlučeno je da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret suda – navodi se u pravosnažnoj presudi Apelacionog suda.

Pa baš lepo, MUP će da pokreće prekršajni postupak, pa će da se nepotrebno žali na prvostepenu presudu i time da povećava troškove koje će na kraju da plate građani Srbije kao poreski obveznici.

Možda bi za početak bilo dobro uvesti pravilo da svaki državni ili javni službenik, troškove koje napravi svojim nemarnim i nestručnim  postupanjem, mora da nadoknadi.

Ovako, čak i kad bi građanin Jelesijević, protiv policijskih službenika podneo tužbu za lažno optuživanje, naknada za duševni bol koji je pretrpeo morala bi biti plaćena iz budžeta države Srbije.

Onog budžeta koji Jelesijević i svi mi zajedno punimo.

_____________________________________________________