Područje Čačka bilo naseljeno u IV i V veku, pronađeni ostaci utvrđenog naselja (VIDEO)
U dvorištu Narodnog muzeja u Čačku pronađeni su ostaci građevine koja se prostirala na skoro 500 kvadrata, ali i predmeti iz svakodnevnog života iz 4. i 5. veka koji menjaju našu sliku o životu u tom vremenu.
Nalazi pokazuju da je u to vreme na objektima bilo stakla na prozorima, podnog grejanja, a pronađena je i srebrna igla koja je služila u medicinske svrhe.
„Dvorište muzeja je bila jedina slobodna površina u centru grada koje nije izgrađeno. Sve ono što smo pronašli je prevazišlo je naša očekivanja. Prilikom iskopavanja na lokalitetu pronađeni su raznovrsni nalazi iz perioda 4. i 5.veka koji pripadaju periodu kasne antike. Radi se o naselju koje je bilo ograđeno bedemom. To je burno vreme za rimske provincije Rimskog carstva, velikih pohoda, rušenja što se pokazuje ovde, pa ponovne gradnje. Mislimo da je Hunski napad polovinom V veka definitivno zatrao naselje. Zanimljivo je da nemamo nikakve ostatke iz srednjeg veka, ali ne mogu da ih isključim dok se veći deo površine ne bi otvorio. Otvoreno je do sada šest sondi , od kojih su tri naknadno proširivane radi jasnijeg sagledavanja arheološkog konteksta. U sondi kraj zdanja Starog načelstva, delimično su otkriveni temelji kasnoantičke građevine, za sada utvrđenih dimenzija 10 x7 m”, rekla je arheolog Narodnog muzeja u Čaku i rukovodilac istraživanja“ , Katarina Dmitrović.
Dodatno iznenađenje za arheologe bilo je to što su oko pronađene građevine bili i bedemi koji su poprilično dobro očuvani i debeli oko dva metra.
„Sačuvane su cele keramičke posude nađene u okviru stambenih objekata. To je verovatno posledica nekog iznenadnog udara, pohoda pa su ljudi bežali ostavljajući sve za sobom. Imamo ostatke kuća sa svim njihovim inventarom, ostavljeno kako je bilo, drvene stolice, klupe…Sve je tu, mi ih imamo bačene, ostavljene vremenom i evo sada smo ih našli“, objašnjava Katarina Dmitrović.
Neposredni organizator i rulovodilac radova na istraživanju je Narodni muzej u Čačku, a sredstva predviđena za arheološke radove izdvojena su iz budžeta grada Čačka i iznose šest miliona dinara.
„Moja je ideja da ta arhitektura bude promovisana kao deo programa Čačak – nacionalna prestonica kulture 2022. Videćemo da li ćemo proći kao program, da se dobar deo Čačka i javnosti uključi u ove nalaze, da vide kako izgleda arheološko iskopavanje, kako izgledaju nalazi i da se urade planovi kako će oni biti izloženi i prezentovani javnosti“, kaže Katarina Dmitrović.
Zivot u Cacku pocinje sa silaskom goveda iz Sekte i njegovom uzurpacijom tih istih! Kaki 4 vek, od juce se racuna! Muuuuuuuu! Alo, Cacak je ziveo i prezivece i Vas! A Vi kako ocete, ja bi se na Vasem mestu unormalio!
Ne pravi se bazen u selu vec u velikom gradu. Ako u Cacku postoji rimsko kupatilo, to znaci da je to tada bilo veliko naselje. Sta su nasli u Mutapovoj ulici pa brzo zatrpali. Sta su nasli u velikom dvoristu Gimnazije. Mema tu para pa zatrpavaj ili pravi lucnu zgradu. A sta to ima ma planini Jelici?
Zbog čega je zatrpana i asfaltirana Mutapova ulica? Ko je izdao dozvolu za gradnju nove zgrade u Mutapovoj ulici a imamo tu ispod arheološko blago? Zašto arheolozi i muzej čačka ćuti!!!
Behatonirajte to sve i porusite sve objekte pod zastitom a napravite zgradurine od betona, stiropora i plastike! Prestonica kulture 2023.
U 4-5 veku,nije bilo nasilnog otimanja porodicama imovine i nasilnog proterivanja porodica sa lično svog zakonskog kućnog praga !
Jeste, bilo je, ali je domacin imao obicaj da sekirom ili macem odsece glavu pohlepnom posetiocu.
Oni koji otimaju i proteravaju porodice sa kućnog praga su idioti,toga nije bilo u četvrtom,petom veku,pa ni Turci za 500 god.vladavine nisu nam to radili !!