Prethodni članak
Tužna slika Srbije: Bivši košarkaš i NBA trener uložili u srpsko selo i sada se kaju
Objavljeno 28/10/2022
Po prestanku profesionalne košarkaške karijere pre 15 godina Dragan Basarić i Dejan Miliojević doneli su odluku da u selu Guberevci u Dragačevu podignu plantažu jabuka na oko 3,5 hektara. Međutim, poslednjih godina posluju na ivici rentabilnosti jer su cene otkupa ovog voća danas manje u odnosu na 2010.godinu, a troškovi proizvodnje daleko veći. Zbog toga su odlučili da deo stabala poseku i pokušaju sa nekom drugom proizvodnjom.
Iako su troškovi proizvodnje veći za više od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu cena jabuke ostala je na nivou prošlogodišnje – prva klasa 40 dinara po kilogramu, a industrijska 12 dinara.– Cena jabuke je ostala na nivou prošlogodišnje i to je jedina voćna vrsta koja je ostala na toj ceni. Razlog je prilično kompleksan, uglavnom zbog loše organizacije nas kao proizvođača i pojedinačnog nastupa na tržištu prema kupcima. Nemamo nikakvu mogućnost da kažemo da ova jabuka treba da bude skuplja jer svako za sebe proizvodi, svako za sebe prodaje i sve dok tako budemo radili, cenu će određivati neko drugi. Država ne treba da se bavi otkupom, ali treba da nam pomogne da se mi organizujemo da zajednički nastupamo na tržištu. Sigurno 50 odsto jabuke može da se proda na našem tržištu kada bi mi bili organizovani prema trgovinskim lancima. Došli su strane trgovine koje prodaju svoju robu iz svojih zemalja koja je ovde konkurentna zbog niskog kursa evra – kaže Basarić koji je morao da se odluči da deo svojih jabuka pokrči sa parcela gde su do sada rađale.
– Ideja je bila generalno 2007. godine kada smo Dejan Milojević kao moj partner i ja krenuli u celu ovu priču da to samo budu parcele sa jabukom, međutim posle nekoliko godina smo videli da mora da se napravi nekoliko voćnih vrsta da bi ovako malo gazdinstvo sa 3,5 hektara zemlje zasada moglo da opstane. Krenuli smo ovde da krčimo sortu zlatni delišes koja je vrlo osetljiva za gajenje na ovom prostoru i zamenićemo jabuke nekom bobičastom kulturom, borovnicom, kupinom kako budemo planirali naš dalji rad i budućnost – rekao je Basarić.
Poslednjih godina ima dosta reči o srpskom selu, osnovano je Ministarstvo za podršku selu, ali do imanja Basarića i Milojevića na kome gaje jabuke nema ni kvalitetnog puta a nema ni mladih da je beru.
– To su uglavnom gospođe 50 i plus godina starosti koje je još uvek žive ovde u selu. Mladih ljudi je vrlo malo i to što ih bude tu oni već rade u nekim preduzećima u Čačku i nemaju vremena za ozbiljniju poljoprivredu. Prođoše nam životi u obećanjima. Stalno čekamo tu sledeću pa sledeću godinu. Što se puta tiče za to nam ne treba neko specijalno ministarstvo no već neko ko stvarno želi da se bavi time od lokalne samouprave pa hajd i do ministarstva koje je zadnje u tom nizu. Mi se borimo sa ovim problemom već 15 godina, došli smo i uložili ovde ozbiljne novce 2007. godine i od tada do danas je bio sijaset obećanja, projekata, merenja, premeravanja a od svega toga nije došlo do neke realizacije. Tako da mi kao pojedinačno možda najveći investitor u ovom selu u zadnjih 40 godina nemamo neke osnovne uslove za rad, sa strujom imamo problema, sa putem već smo rekli, tako da drži nas neki entuzijazam i želja da to zaista ostane ovde ovako kako jeste, da ne dignemo ruke tek tako ali do kad ćemo izdržati, videćemo – rekao je Basarić u jutarnjem programu „Probudi se“.
Dvojica bivših košarkaša imali su ideju da se bave i turizmom, imali su raznih planova kako da turiste dovedu u Guberevce.
– Bilo je nekada puno fondova iz kojih je to moglo da se finansira i da se aplicira za raznorazne pomoći EU i drugih fondova međutim nema svrhe to raditi ovde i dovoditi ljude, ulagati neke novce i investicije ako ste vi odsečeni, maltene odsečeni od sveta. Evo u bliskom okruženju naših parcela, sve od zemlje što se oslanja na naše imanje ima čak preko 50 hektara potpuno zaraslih u korov – zaključio je Basarić.
Tužna slika srpskog sela, ostali smo bez mleka a na dobrom smo putu da ostanemo i bez jabuke po čemu je Srbija poznata.
Sve treba unistiti da bi se vadila ruda.Srbija je prepuna raznim rudama ,i zato selo mora da se isprazni.Mozda ovi ljudi prosto nisu upuceni.
Tako je da se vadi ruda i da se bogate uvoznicki tajkuni ! 30 godina krupni kapital unistava Srbiju !
E sad objasni, kakve veze ima rudarstvo sa uvozničkim esnafom, pa da poverujemo da imaš IQ divoljan za upis u osnovnu školu…
Samo sloga Srbina spašava,a nesloga uništava!
I naravno,država koja bi radije da raskopava i truje našu zemlju,umesto da korišćenjem njenih porencijala hrani trećinu Evrope!
Šta očekuju više poljoprivredni proizvođači od političara koji ih lažu već deset godina?
Imam 43 godine i bavim se poljoprivredom, može se reći tradicionalno. Koliko me sećanje služi seljaka lažu zadnjih 30 godina. Mrču nas k’o Mioljski ovan ovce. Oni se menjaju, a mi isti. Samo do kad će imati koga da Mrču videćemo. Ja sam smanjio proizvodnju na deseti deo i to je ostalo da bi utrošio stočnu hranu, a ni u okruženju nije puno drugačije. Ili da gasimo poljoprivredu ili da uzmemo kuku i motiku, treće nema sa našim političarima.
Zamisli druže da te neko mrče k’o mioljski ovan ovce pune 43 godine, da to znaš i da samo konstatuješ. Nije problem u njima koji te mrču, već u tebi koji to dozvoljavaš.
A sta da uradi majke ti strucnjak? Ajde prosvetli nas
Pa ima manje kako mrču, tj kako se sećam… Kod nas je problem što se velika većina političara dolaskom na vlast promeni, tj ne bore se oni za nas nego za sebe, a i mi smo složni samo kad je neko veliko zlo i nesreća. Inače sam uvek opoziciono opredeljen. Što se tiče dozvoljavanja da me mrču probao sam da se borim koliko mogu, išao na proteste, prosipao mleko, dobijao batine od pandura, učestvovao u nekim udruženjima koja su pregovarala sa Vladom (ovom i prethodnom) i uvek su naši ovlašćeni predstavnici nas prodavali… Više nemam ni volje niti živaca da se borim i na kraju ništa. Hvala Bogu još neki mesec i hrana je utrošena, do zadnjeg grla prodajem onda stoku, jedan traktor prodat u Mađarsku, jedan u Banat, mašine će isto na doboš, zemlja pod kiriju,a ja sam se sasvim dovoljno skućio da će mi plata biti dovoljna. Ponedeljak-petak na posao, nema gledanja u nebo, žurbe, nerviranja, sekiracije, ima Božić, slava, Vaskrs da se praznuje, godišnji odmor, bolovanje, a ne 365 radnih dana godišnje, dosta je bilo druže.
Jadna je zemlja gde ovakvi ljudi propadaju. Dok si vredan i radan nema vajde bez članske karte. A oni očigledno nemaju kartu ali imaju obraz.Bravo ljudino
Pa pravite sok i rakiju od jabuke. Nemojte samo da je prodajete .
Napravili su samo jednu gresku. Nisu se uclanili.
Evo liju mi suze. Probali, nije im iško, i šta sad. Toliko takvih slučajeva ima u celom svetu, ne samo u Srbiji. Loše ulaganje.
Sejte buraniju 200 din kg jase bavim polj proizvodnjom vocarstvo ,ali na 16 h od tresnje do jabuke i moguti reci lepo zivim
Lico Lico,nista ne shvatas. Da je normalna drzava ovo bi uspelo, ljudi ozbiljne pare hteli da uloze u etno turizam da menjaju malo to sto ne ide ali nemaju put. Obecavaju, slikaju se, najedu se kad dodju i dok stignu do Lucana ili Beograda sve zaborave sem klope. E to je tuzno i to nije samo njihov problem. Kad ti budu nametnuli genetski modifikovano sve posto nemas ko da ti proizvede i ti ces Lico moj dobri da se ceses po glavi ali kasno
Ali zato lubenica kolo vozi. Marko Parezanović je junoša naš na vreme uvideo šta je dobro za selo. Pusti Marko ovaj polusvet, vodi nas u napredak, na grad, naše selo, našu državu ako treba.
Sejte buraniju 200 din kg jase bavim polj proizvodnjom vocarstvo ,ali na 16 h od tresnje do jabuke i moguti reci lepo zivim
DRAGANE TVOJ DEDA JE GAJIO SLJIVE BIO DOBAR DOMACIN OD TOGA SE ONDA ZIVELO I IMALO JE VAJDE I RADITI TAD SMO IMALI UREDENU DRZAVU NAZALOST SADA JE NEMAMO ZATO JE TO TAKO
Nije ni ranije bilo mnogo bolje. Kod nad su uvek seljaci radili da bi politicari i trgovci lepo ziveli. Sad nije toliki problem u ceni, proizvodnji i prodaji, problem je sto nema ko da radi. Da li ljudi vidite da smo postali stara nacija. Dosle neke zapadne vrednosti, svi zele lep zivot bez muke. Koliko imamo momaka i devojaka 30+ godina, kojima je karijera i lep zivot jedino cemu teze. A oni sto imaju porodice sa 1 ili 2 deteta nema dovoljno za prostu reprodukciju. Sta ce biti za 30-40 godina, ko ce tad raditi?
Bravo, tacno u metu! Ovo je pitanje nad pitanjima, koje zahteva 30 godisnju strategiju drzave!
Šteta da nema udruživanja proizvođača, ali ne samo kod prodaje, već i pre početka: sorte i agrotehničke mere i kontrola kvaliteta. Jer sa 3,5 ha jabuke nisi nigde, niti za domaće tržište samostalno, a o izvozu da ne govorimo. Udruženi samo kod prodaje, dovoljno je da jedan domaćin previše prskao da kupac poništi ceo ugovor.
Pa mozda bi opstina i stigla da uradi put, ali mora Sasa Kuzman da iskopa temelje za servis. Terzo mora da ga slusa. Pa sve masine vikendom i u toku radnog vremena na iskope. Sta cete, tako je to…
Zar nismo glasali jos 2008., i jos nekoliko puta od tada???
Više je cenjena Jovanjica od ovih plantaža