Lista gradova sa najboljim i najgorim vazduhom u Srbiji, evo gde je Čačak

Prema podacima aplikacije „XEco“, samo 1,8 odsto stanovnika zemlje ima vazduh koji je prihvatljiv na nivou dozvoljnih vrednosti PM čestica. Upravo se ove čestice uzimaju kao indikator stepena zagađenja vazduha, a predstavljaju smešu dima, čađi i kiseline, nastale usled posledica grejanja, saobraćaja i industrije. Među gradovima koji imaju dobar vazduh su Vršac i Kikinda, dok gotovo četvrtina zemlje ni ne zna kakav vazduh udiše.

Kada je reč o prihvatljivom vazduhu koji udišu građani Srbije, treba biti precizan i reći da nije u pitanju dobar i kvalitetan vazduh, već isključivo podnošljiv po zdravlje, čime posledice po građane nisu velike, niti negativne.

U toj kategoriji nalaze se svega četiri grada – Bor, Negotin, Osečina i Bujanovac, dok Niš ima srednji kvalitet vazduha.

Gotovo 40 odsto ljudi živi u okruženju gde je veoma loš vazduh, među kojima su Čačak, Veliko Gradište, Aranđelovac, Užice i brojna druga mesta. Konačno, možda i najveći problem predstavlja podatak što 23 odsto stanovništva ne zna kakav je vazduh u njegovom okruženju jer ne postoje merne stanice koje mogu da utvrde kakav je kvalitet vazduha. Tu nesreću da ne znaju kakav vazduh udišu imaju meštani Ade, Bačke Palanke, Boljevca, Čajetine, Lajkovca, Sokobanje i još mnogo gradova i opština širom zemlje.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke organizacije i izrađivač aplikacije “XEco” kaže da praktično svi gradovi i veća mesta u zemlji imaju zagađenje iznad dozvoljene granice, odnosno vrednost PM čestica koji premašuju granične vrednosti.

On napominje da njegova aplikacija meri ono što se dešava u poslednjih sat vremena sa kvalitetom vazduha, produženo sa onim što se dešava u poslednjih 24 sata. Prema rečima Lekića, neka ranija studioznija istraživanja potvrdila su da je praktično u svim većim gradovima loš kvalitet vazduha.

“U svim mestima u zemlji, sem u Boru, glavni razlog zagađanja su PM čestice. One su indikator koji potvrđuje da postoji zagađanje, a naknadnom analizom sastava možemo da utvrdimo o kakvom se zagađenju radi – da li su tu teški metali ili druge materije. U Boru je recimo problem sumpor dioksid”, napominje naš sagovornik.

Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine Bor i Kostolac imaju dobar vazduh – kako je to moguće?

Iako industrijske oblasti sa jakom proizvodnjom i eksploatacijom, prema podacima Agencije za zaštitu životne Bor i Kostolac imaju dobar kvalitet vazduha. Deluje kao potpuno iznenađenje, ali iza toga se krije vrlo jednostavan razlog – ovde se ne mere PM čestice.

“U Kostolcu nema merača PM čestica, stoga se ova oblast ne može uzimati kao referentna za dobar vazduh. Isti slučaj je Šapcem, koji nema stanicu za merenje PM čestica, zbog čega se on pojavljuje kao primer dobrog stanja vazduha, što ne može biti slučaj”, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da stanicu za merenje PM čestica pored Šapca i Kostolca nema ni Valjevo, Kruševac, Leskovac, kao i niz drugih mesta.