Novinarka nakon Gašićeve izjave „Volim novinarke koje lako kleknu“ godinama trpela mobing

„Volim ove novinarke koje tako lako kleknu“, izgovorio je Bratislav Gašić, tadašnji ministar odbrane pre tačno sedam godina. Gašić se izvinio nakon incidenta, pretrpeo je posledice smene, a ovim slučajem naširoko su se bavili svi mediji, korisnici društvenih mreža, kao i opozicija. Tim povodom organizovani su i protesti pod nazivom „Novinarke ne kleče“, ali u svemu tome nekako se izgubilo ključno pitanje – šta preživljava novinarka kojoj je ta rečenica upućena? Zlatija Labović je nakon sedam godina spremna da govori o tome u podcastu novinarke Ane Mihajlovski „Ćutanje nije zlato“. Jer izgovorena rečenica je bila samo uvod u dugogodišnji mobing, progone, maltretiranja i to u najvećem broju od strane žena, koje su joj bile nadređene.

„Mene niko nije ni pitao šta se događalo decembra 2015. do današnjeg trenutka. Ono što su me pitali je da dam izjavu. Ja izjave ne dajem zato što nemam šta da kažem u izjavi od 30, 45 sekundi. To nije priča i uopšte ne želim da komentarišem postupke tadašnjeg ministra Gašića i njegove sadašnje funkcije gde je on u radnom telu za rodnu ravnopravnost. Mislim da i vrapci na grani znaju da li bi on trebalo da bude na toj funkciji ili ne“, kaže Labović.

Ona ističe da ju je sve to frustriralo i da je bila besna jer, kako kaže, mnogo voli da radi posao kojim se bavi.

„Nisam htela da za mene bude zalepljena neka vrsta etikete – Zlatija Labović, novinarka kojoj je Gašić rekao: Što volim novinarke koje lako kleknu. Od 2015. do 2019. godine ja sam trpela posledice toga što se dogodilo i toga što je izgovorio Gašić. I sada sa ovolike vremenske distance mislim da mogu mnogo smirenije da komentarišem stvari“, navodi Lavović.

Ona navodi i da je u tom momentu morala da sebe zaštiti jer je finansijski zavisila je od tog posla.

„Morala sam sama sebi da čuvam leđa. Nije imao ko da me zaštiti. I još mi je bilo rečeno da ne talasam, da vodim računa. Bio je čak i dogovor između mene i nadređenih da ne izlazim mnogo u medije, da ne dajem izjave, jer bi to bilo prvenstveno po mene kontraproduktivno. A i ja nisam želela da se eksponiram. Imala sam i taj transfer blama jer ljudi iz znatiželje masiraju, ispituju, pa ima i drugih komentara – kako se to dogodilo, pa jesi li morala to da uradiš“, kaže Labović.

Ona objašnjava kako je tog 15. decembra bila jedina novinarka na terenu koja je „kleknula kako bi obezbedila prostor svom snimatelju i kolegama iz RTS-a“.

„Čitav taj događaj je snimio kolega sa lokalne televizije iz Trstenika. Ja za to pojma nisam imala, čak ni kad je Gašić izgovorio to što je izgovorio. Sve vreme sam gledala u taj svoj blokčić sa pitanjima koja sam morala da postavim. Samo sam postavila pitanja i rekla sebi gubi se. Nisam znala da se snađem, iako su meni moje kolege i prijatelji rekli – nisi ustala da odreaguješ drugačije? Tek kad smo krenuli kući, ja sam pitala kolegu – ču’ li ti šta on meni reče? U 10 sati uveče, pola 11 meni kreće da pljušti telefon. Kad sam videla šta su tabloidi objavili, ja počinjem da se gubim“, kaže novinarka.

Na pitanje da li je osećala da je veći pritisak bio na njoj da objasni šta se desilo nego na ministru, ona kaže:

„Gašić je te iste večeri posle 11 sati mene pozvao jednom. Pokušao je nešto da kaže pa se prekinula veza, da bi posle ponovo pozvao i izvinjavao se više puta. I vidim da mu je bilo izuzetno neprijatno i ja sam samo rekla: Ministre, ovo stvarno nema smisla, jer ste vi više puta dolazili kod nas u Kragujevac, čak i kolege imaju takve fotografije gde mi novinari klečimo dok su snimatelji iznad nas, jer je teren takav da smo mi morali da se spustimo da bi kolege imale dobar kadar. I šta vam bi’ da tako nešto kažete“, priča Labović i dodaje da joj je Gašić rekao da „nije namerno, niti je mislio to na način na koji to tumače mediji“.

Kaže i da je prihvatila Gašićevo izvinjenje i da tu više ništa nije imalo da se priča. Svoj posao je mogla da obavlja neometano i bez cenzure sve do spajanja B92 i Prve televizije.

„Radile su se reportaže koje su informativne, političke, od javnog interesa. To se sve nekako menja 2015. Sve je to išlo gradacijski, 2016. mi je rečeno da se manem političkih priča. Tu su urednici bili u nemilosti, jer njih su pozivali sa vrha vlasti da im kažu da to ne sme tako da ide u etar. Od decembra 2015. pogoršava se moja pozicija na poslu, pošto je zadatak dopisnika da on predlaže priče. Ja predlažem teme i insistiram na terenima i da taj novac koji zarađujem opravdam, međutim, meni se te teme ne prihvataju. Onemogućava mi se da radim, a onda mi se onemogućava i da dobijam novac tako što mi taj dogovoreni iznos kasni po mesec dana. Situacija postaje sve gora i gora, gde mi svakog meseca kasni novac. Imam kolegu sa porodicom i malom decom i osećam se loše, jer se sve to dešava zbog mene. Mene su neposredno kažjavali zbog toga što se desilo sa Gašićem“, objašnjava ona.

Ona navodi i da joj je jedan od zaposlenih na televiziji rekao da ne talasa i da rukovodstvo ne želi da potpiše fakturu. „Da se mane političkih tema“ rekli su joj urednici koji su i sami u tom trenutku počeli da „pucaju po šavovima jer je na njih vršen pritisak“.

„Ne znam da li je postojala uopšte naredba tadašnjem rukovodstvu da bi to trebali da rade, mislim da su oni sebi dali zadatak da to rade zarad možda prikupljanja nekih poena kod vlasti i stranke. Nije mi delovalo da je Gašić rekao da zbog toga što sam uradila, da se radi to i to. Mislim da su ljudi to radili zbog napretka, ali mislim da mi ne možemo da percipiramo takvu vrstu psihologije. To su ljudi takve vrste karaktera, koji rade u medijima i ponašaju se tako prema svojim novinarima, urednicima, reporterima. On nije tu zato što voli da radi taj posao, on je tu da izvršava zadatak. Mislim da je rukovodstvo samo sebi dalo zadatak da tako postupa“, navodi Zlatija.

Kada je saznala da će morati da ide na operaciju kičme, znala je da će i ona i kolega snimatelj dobiti otkaz.

„Odlazim na operaciju kičme, čak je bilo sporno da mi isplate i taj jedan mesec. Nisam postojala kod njih kao zaposlena, nisam bila nigde zapisana. Dobijala sam novac na crno, faktički rečeno. Preuzimamo deo odgovornosti, jer mi smo pristali na to, ali jednostavno tu se boriš za neki goli opstanak“, kaže Labović.

Navodi i da je čula priče kako je od Gašića dobila dva, tri stana da ćuti, a na pitanje da li je njemu pomagalo što je ćutala, Labović kaže:

„Ne znam. Možda bi mogli to da pitamo njega. Možda je sa mnom imao sreće, možda bi neko drugi stvarno to drugačije iskoristio, provlačio ga kroz medije“, ističe Labović.