Prethodni članak
Završen Memorijal „Nadežde Petrović“
Награда 31. Меморијала Надежде Петровић под називом ,,Гестови, знакови живота” додељена је уметници Весни Весић, док су награду Уметничке галерије ,,Надежда Петровић” поделиле Неда Ковинић и пољска уметница Ола Маћијевска (Маciејеwsка). Специјално признање додељено је загребачком извођачком колективу BАDcо.
Уметничка галерија ,,Надежда Петровић” у Чачку приредила је церемонију затварања 31. Меморијала Надежде Петровић ,,Гестови, знакови живота” чији су селектори Бојан Ђорђев и Синиша Илић. Увод читавог дешавања био је завршни део рада ,,АТ -90 Перформативни архив – Прошивање“ Ане Миљанић који се одиграо у Градској библиотеци ,,Владислав Петковић Дис” где је рад и постављен. Након тога посетиоци су имали прилике да у ,,Спомен збирци Богића Рисимовића Рисима” присуствују ауторском вођењу кроз рад Уметничке групе ,,BADco” ,,Временске бомбе“ Горана Сергеја Присташ и Николине Присташ.
У самој Галерији приређена је промоција каталога 31. Меморијала Надежде Петровић ,,Гестови, знакови живота“ као и додела Награда Меморијала и Галерије Надежда Петровић.
Након што је селектор Бојан Ђорђев представио садржај каталога и захвалио се свим учесницима у реализацији овогодишњег Меморијала реч је преузео директор Галерије Бранко Ћаловић. Приликом обраћања присутнима он је рекао да припрема сваке од изложби Меморијала Надежде Петровић – укључује цео град, друге установе културе из града, али и знатно шире – колеге из различитих установа и институција у земљи и региону: ,,Наше ангажовање као организатора сада је на нивоу организационо-продукцијског уз тесну сарадњу са селекторима изложбе и наравно уметницима као главним актерима, јер управо за највеће достигнуће Меморијала можемо сматрати повезивање уметника, дијалог генерација, истицање уметничке креативности и критичких погледа на савремени свет – оно чему је пре сто година тежила и сама Надежда радећи на повезивању културног простора југоистока Европе.”
Он је поводом издања каталога Меморијала подсетио на постепене промене у ликовно-графичком и садржајном смислу каталога изложби Галерије: ,,Последњих година у дизајнерском смислу каталози су заправо креације примењене уметности али када су текстови у питању, увек се ради о крајње сериозним текстовима: истраживачко-аналитичким и теоријско-критичким који одражавају синтезу филозофско-уметничких промишљања и уметничке продукције у оквиру уметничко- историјских, актуелних политичких, социолошких и економских тренутака или феномена уметничке ангажованости.”
Након тога су каталог представиле Ана Ереш, научна сарадници Одељења за историју уметности Филозофског факултета, у Београду, ауторка централног текста у каталогу, дизајнерка Катарина Поповић и уредница каталога, Мирјана Рацковић, музејски саветник Уметничке Галерије ,,Надежда Петровић” у Чачку.
Жири у саставу проф. др Никола Шуица са Факултета ликовних уметности (ФЛУ) у Београду (председник), мр Маријана Цветковић, професорка Универзитета уметности у Београду, и виша кустоскиња у Уметничкој галерији ,, Надежда Петровић” донео је одлуку да се награда Меморијала Надежде Петровић додели Весни Весић за рад ,,Зимска бајка” који чине видео и објекти у простору. Представница жирија Маријана Цветковић образложила је награду следећим речима; ,, Дело Весне Весић обједињује искуство и наслеђе социјалистичког друштва и афективне односе који се преносе у промењене друштвене околности. Њена реконструкција личне историје кроз видео, перформанс и објекте је гест феминистичког тумачења друштвених промена које потресају однос приватног и јавног”.
Награду Уметничке Галерије ,,Надежда Петровић” која подразумева смосталну изложбу у Галерији равноправно су добиле Неда Ковинић за перформанс ,,Луцкасте другарице” и пољска уметница Ола Маћијевска за перформанс ,,Просторне фигуре” и видео рад ,,Активација плесне конструкције”.
– У комплексној целини изложбе ,,Гестови, знакови живота”, жири је препознао вредност та два уметничка рада који отеловљују гестове преласка из визуелног у перформативно и обрнуто, два пола уметничког истраживања слике и покрета – рекла је у образложењу Маријана Цветковић и додала да је перформанс ,, Луцкасте другарице” Неде Ковинић, изведен на отварању 31. Меморијала Надежде Петровић ,,успешан пример микростратегија колективног отпора политикама индивидуализма, конформизма и конзумеризма, који своје темеље налазе у гестовима присности, љубави и хумора, насталих кроз заједништво и сарадњу док рад Оле Маћиевске кроз перформанс и видео, наглашава способност кореографског знања да произведе представе и слике које смело ремете устаљене начине опажања односа простора и времена, а притом позиционирају тело као кључни канал комуникације.”
Специјално признање жирија додељено је ове године колективу BADco. за троделни филм ,,Временске бомбе”, као израз подршке и захвалности за вишедеценијски рад у пољу извођачких уметности у региону.
_____________________________________________________
Ovakve gluposti nemogu biti sastavni deo Memorijala Nadežda Petrović. Koliko je u mom znanju memorijal je sećanje (u ovom slučaju to bi bilo sećanje na Nadeždu Pertović). Dal je moguće da nekome iz cenjene galerije (sa 16 zaposlenih) pada na pamet da sa ovim antiprogramom obeležava sećanje na stvaralaštvo Nadežde Petrović. Razmišljam dal bi neko mogao biti primljen na likovnu akademiju sa slomljenom stolicom i ostalim brlogom, ili sa znanjem crtanja portreta i ostalog što se traži za prijemni ispit.
Ustvari šta predstavlja ovaj ovakav memorijal i šta je ideja dva selektora (koji su u međusobnoj ljubavi istopolnoj) izuzetno dobro plaćena, je testiranje trpila ovog naroda. Treba samo sabrati koliko košta 16 zaposlenih plus svi troškovi (ljubavnog para, i ostalih dovedenih iz Beograda i ostalog) i zapitati se dal ima neko normalan u upravi Grada Čačka da sve ovo plati a rezultat je sprdačina ljubavnog para. A ovaj narod koji ćuti sve to plaća.
Sve što bi se reklo bilo bi suvišno ali mora se reći: narode zašto ćutiš, do kad više.
Profesore likovne kulture ti si me lagao šta je likovna umetnost, sram te bilo profesore sve si me slagao
Nije te profesor lagao, nego nisi razumeo ništa. Svi vi koji kukate kako se “Nadežda prevrće u grobu…“ treba da znate da su i nju njeni savremenici ovako shvatali, to jest, nisu je shvatali. A da te zanima šta je ideja selektora, mogao si da dođeš u galeriju, pa da to lično upitaš i selektore i kustose, ii umetnike koji su bili prisutni. Ali, čim vidim ovo…narod, trpilo (stvarno, šta je to trpilo, neki organ???), jasno mi je da sa takvima nema argumentovanog dijaloga! A ovo o istopolnoj ljubavi, pa stvarno, dokle, bre više? Kako vam ne dosadi, ali stvarno?
Pa ti Quentin Tarantino zašto gubiš vreme, zašto mi ti nisi sad objasnio. Ja sam bio i video onu sprdačinu. Čekam da mi objasniš šta je hteo da nam kaže ljunavni par, osim da je misli da smo svi glupi i da može da nas sve maže go…ima.
Нека си им и рекао, мада шта то вреди када уистину код већине дипл.умет. важи она народна „не зна свиња шта је диња“.
Паметноме и комарац ствара музику а оним другима ни Бетовен не вреди црвљивог боба а о Штокхаузену и Шенбергу да и не причамо.
BRAVO PROFESORE …BRAVOOO
Tako je profesore!! Ovo sto je prikazano je partijska umetnost.
Свако време има своје бреме. Оно што дипл.уметница и онај што га професор лагао воле у стваралаштву Надежде Петровић њени савременици и тадашња српска ликовна публика су презирали. Оно што мрзе у савременој уметности и ликовној сцени будућност ће глорификовати.
Имају право Британци када кажу да од свињских ушију не можеш направити женске рукавице. Исто важи и за већину школованих и нешколованих сликара. Професори могу направити сликара али не и уметника тако да то са Дипл. умет. и професорима можете окачити мачку о реп.
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
I ja sam umetnik, sta sad?
Pa ipak nisi, jer si prepisao 🙂
Obraćam ti se ponovo Tarantino. Šta prepisao, citiraj odakle sam prepisao. Sve ja napisao u čast vas stručnjaka sa velikim mislima, i velikim pričama a nikakvim delima, praznom glavom i češanjem o koga možete (tatu, mamu, dedu, babu, komšiju, grad, opštinu i ko zna koga još). Ja i dalje čekam objašnjenje od tebe o ovoj uzvišenoj budalaštini drugačije orijentisanog para koji je omlatio više njih gore pomenutih za svoju selekciju i prikaz ovoga što smo mogli videti u svakoj srpskoj šupi.
PS Čekam da me naučiš umetnosti.
Ovo je odgovor Zagoru Te Neju. I ne znam da li te je profesor lagao, ali ipak nisi naučio pravila komentarisanja tekstova…a o mlaćenju i drugačijoj orijentaciji…kako im se provukoše ove žene…samo su žene nagrađene!?
Dakle, promašena tema! Ali verujem da ni tvom profesoru nije lako kad te čita 🙂
P.S. Umetnost se ne uči, ali pravopis da 🙂
Ponovo obraćanje Tarantinu. Kako je sad tema promašena, haha to mi je poznato, gde je tvoje objašnjenje (koje si nudio) odnosno da nas obrazuješ (jer mi neznamo ništa) i objasniš nam šta je predstavljeno na ovom kobajagi Memorijalu. Ti si ustvari sad se setih, jedan od tih češatora koji uzima pare za lagano trtomudanje i prazne priče o ničemu.
Znači da završimo ti si jedan od grebatora i češatora o ovu jadnu i namučenu drđavu i grad.
PS Pokrite se po ušima i najbolje samo ćutite jer svakom pričom sve više ste u glibu savremene tzv umetnosti, samo ćutite.