Sveti Mrata, sneg za vrata

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 24. novembra, odnosno 11. novembra po julijanskom kalendaru, slave Svetog kralja Stefana Dečanskog, koji se u narodu naziva još i Mratindan.

Stefan Uroš III Nemanjić (1276-1331) je bio sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Otac je naredio da ga oslepe, a sin da ga u starosti udave.

Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećano mu je da će mu vratiti vid. Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja. Svojom mudrošu, trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada.

Kada je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid olsepljenom kralju Stefanu koji je potom sagradio hram Visoki Dečani.

Svoj vek je proživeo kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 24. novembra 1336. godine. Zajedno sa svetim Savom i knezom Lazarom čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

U narodu, posebno u istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom koji potiču iz paganskih vremena.

Po jednom, na Martindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu.

Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora.

Takođe, postoji i izreka: “Sveti Mrata, sneg za vrata”, kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine.

Veruje se, da će ako na današnji dan domaćin preuzme poslove u kući na sebe, ukućanima krenuti nabolje. S druge strane, ako se domaćin ponaša razmaženo i zanoveta, godina će biti loša.

Narod je stara verovanja iz paganskog doba preneo na hrišćanske svece.