Komentar struke

Kao čovek koji je doktorirao na temu šumske vegetacije, osećam potrebu da kažem svoju reč, povodom odluke nadležnog ministarstva za saobraćaj, da hrast star 600 godina u selu Savinac bude posečen. Osećam se veoma tužno, kao i većina mojih kolega, koje niko ne pita šta treba raditi.

Zato želim da istaknem: Hrast ne treba seći, jer je biološka i civilizacijska vrednost koja je opstala šest vekova.

U štampi se pojavljuju mišljenja raznih nekompetentnih institucija i pojedinaca.  Zavod za zaštitu prirode nije stručno kompetentan, da bi davao preporuke šta treba raditi. Nema reference iz oblasti zdravstvenog stanja i vitalnosti hrastova.

Kaže se u medijima da su se predstavnici nekih institucija i Šumarskog fakulteta saglasili da se hrast poseče. Ja lično ne verujem da iza toga stoji fakultet i žao mi je što se stručnjaci ne predstavljaju svojim imenom i prezimenom.

Znam da je cela šumarska struka protiv seče starog hrasta u Savincu. Smatram da je za očuvanje hrasta potrebna samo dobra volja i vrlo malo ulaganja. Ono što me brine kao stručnjaka je to što je ova situacija više stvar političkog inata nego razuma.

Kažu, patrijarh dao blagoslov da se hrast poseče. A koje je vere hrast? Sigurno nije samo jedne. Hrast u Savincu nije samo drvo, to je mesto vere i nade, pomoći svima koji su zastali ispod njegove bogate krošnje. I zato se on ne može nakalemiti i preneti na drugo mesto. U ovom slučaju kalemljenje će biti neuspešno i nijedna spomen šuma ne može ga zameniti. U drugim zemljama trasa auto puta se pomera, ako se prilikom izrade naiđe na mesto gde se ptice gnezde. Zašto i mi ne bi tako poštovali i čuvali prirodu i biološku raznovrsnost?

Žao mi je sto više institucija i stručnjaka ne reaguje javno na najavu seče starog hrasta. I  ni jedan činovnik ministarstva nadleznog za životnu sredinu,  više neće smeti da se pobuni ako neko sutra posece šumu Kopaonika, Golije, jer sada ćute kada se seče hrast star šest vekova.

Nadam se da će ipak prevladati razum i da će se naći rešenje da sačuvamo stari hrast u Savincu.

Dr Ljubinko Rakonjac, naučni savetnik, direktor Instituta za šumarstvo, Beograd.

________________________________________________________________________