Zakon o sezoncima obezbeđuje jeftinu i obespravljenu radnu snagu

Ukoliko Srbija donese novi zakon o sezonskom radu u formatu njegovog nacrta, veći broj zaposlenih će iz koliko-toliko sigurnog radnog odnosa preći u režim rada van radnog odnosa koji vodi ekstremnoj eksploataciji, upozorio je ekspert za radna prava Mario Reljanović u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Godinu dana posle prvobitne verzije „Nacrta zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima”, Vlada Srbije je nakon brojnih kritika domaćih i međunarodnih organizacija izašla sa novim tekstom izmenjenog naziva „Nacrt zakona o zapošljavanju u sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim industrijama”. Tim povodom Mario Reljanović sa beogradskog Instituta za uporedno pravo ocenjuje da je reč o još jednom neustavnom i pogubnom zakonu, kome se s pravom protive sindikati, organizacije civilnog društva i deo stručne javnosti.

– Ovaj zakon je samo još jedno u talasu neustavnih rešenja, protiv kojeg se deo stručne javnosti, sindikati i OCD zdušno i glasno (koliko je moguće) bore godinama. U tom smislu on je posebno važan da bi se ukazalo na pogubnost rešenja koja su njime predviđena ali i da bi se ukazalo da Srbija veoma odlučno ide u pravcu koji je trajno udaljava od propisa Evropske unije u domenu rada. Ne samo da se ovim zakonom ne vrši harmonizacija sa pravnim tekovinama EU, već se stvara još jedan u nizu oblika rada koje države Unije, kao ni sama EU, ne poznaju. Treći razlog je veoma konkretan – ovim zakonom će veći broj zaposlenih ostati bez zaposlenja, odnosno preći iz koliko-toliko sigurnog režima rada u radnom odnosu, u režim rada van radnog odnosa koji jasno vodi ekstremnoj radnoj eksploataciji. Najzad, četvrti veoma važan razlog je da se njime širom otvaraju mogućnosti nesmetane trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Srbiji – naglasio je Reljanović.

Pitamo ga da li je i koliko druga verzija nacrta zakona o sezonskom radu poboljšana od prve verzije koja je izazvala brojne oštre kritike u zemlji i iz inostranstva.

– U nacrtu zakona je izmenjeno nekoliko stvari, počev od njegovog naziva. Nije međutim ni sada jasno čemu bi ovaj zakon služio, zašto je važno da ga usvojimo i zašto nije dovoljno izvršiti izmene Zakona o radu da bi se sprovela (navodna) ideja smanjenja neformalnog rada kroz donošenje zakona, već je potrebno usvojiti ovaj novi tekst. Ostale izmene su kozmetičke. Sistem prijave stranih radnika je uspostavljen naknadnim izmenama ali nije dovoljan. Pojedina prava koja su data radnicima su nedovoljna i/ili neprimenjiva, kao što je tragikomična odredba o pravu na sindikalno organizovanje – ukazuje ugledni stručnjak za radno pravo.

Reljanović ističe da i u novom nacrtu zakona sezonski rad ostaje van radnog odnosa, suprotno preporuci Međunarodne organizacije rada.

– Nije prihvaćena ni molba MOR-a da se izbaci, ili makar bliže precizira konfuzna odredba o tome da se pod ovim radom neće smatrati lica koja poslodavcu pomažu povremeno i bez naknade, pa su kao primer navedeni rodbina, susedi/komšije i prijatelji – ona će sigurno dovesti do zloupotreba. I dalje nema nikakve garancije da neće doći do trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, jer je sistem ‘registracije’ boravka stranaca koji je naknadno uveden ovim nacrtom, jednostavno nedovoljno efikasan. Ostala je i neshvatljiva odredba o usmenom ugovoru, koja je prisutna i u sadašnjem zakonu o sezonskom radu i koja je u praksi neprimenjiva, naročito kada je reč o kontroli sadržine ugovora – upozorava Reljanović.

On objašnjava da prema novom nacrtu zakona, sezonski radnik i dalje nema prava na uvećanu zaradu i plaćeno odsustvo, te da „nijedna odredba zakona nije izmenjena u pravcu povećanja troškova rada za poslodavca“. Prema njegovim rečima, „to otkriva pravu svrhu donošenja ovog zakona, koja se krije u obezbeđivanju ekstremno jeftine i formalno obespravljene radne snage“.

– Ovi radnici neće uživati nikakvu pravnu zaštitu i smešni su pokušaji zakonopisaca da nas uvere u suprotno ponavljanjem deklarativnih odredbi iz drugih zakona. Radnici – sezonci neće moći da pokrenu radni spor i to je kraj njihove priče o zaštiti pred sudom. Istovremeno, oni nemaju niti jedno pravo u slučaju otkazivanja ugovora o radu koje bi mogli da ostvare kao zaposleni – to ih čini izuzetno ranjivim, a ucenjivački potencijal na strani poslodavca je ogroman – decidan je Mario Reljanović.

Izvor: Nezavisnost.org