Galerija „Nadežda Petrović“: Izložba Milene Čubraković

Уметничка галерија ,,Надежда Петровић“ уприличила је у четвртак 8. децембра отварање изложбе ,,МИЛЕНА ЧУБРАКОВИЋ“. Изложбу су отворили најпре директор Галерије Бранко Ћаловић, а затим и ауторка и кустоскиња изложбе Јулка Маринковић.

Милена Чубраковић рођена је у Бресници код Чачка, али је већину свог живота провела у Риму где се уметнички формирала и афирмисала. Учествовала је на осмом Меморијалу Надежде Петровић 1974. године и опоруком је Галерији оставила 7 слика: 2 аутопортрета и 5 изузетно значајних слика које репрезентују њено бављење геометријском апстракцијом.

Како је истакао Бранко Ћаловић, Чубраковић Милена је изузетно значајна за југословенско сликарство друге половине 20. века: ,, Крајем 60их и почетком 70их година Милена је направила  значајан искорак у апстрактној уметности и отишла у потпуну геометријску апстракцију. У том смислу ова изложба представља  стваралачко и животно сећање на једну уметницу која је оставила дубок траг на уметничкој сцени а коју је препознала и италијанска критика“.

По речима кустоскиње Јулке Маринковић, Милена је ступила на уметничку сцену у време када се иначе у европској уметности дешавају велике промене. То је најбоље систематизовала изложба из 1963. године, чији је аутор чувени критичар Арган под називом ,,После енформела“, а која је поставила питање у ком правцу ће се даље развијати уметност:

– То је време кад се завршава Хладни рат и када се дешавају блоковске прерасподеле у целом свету. Та ситуација се одражава и у уметничком смислу, што је изазвало различите реакције, два тока у уметности. Један ток је предметна, наративна уметност (нова фигурација, реализам) док је други ток у оквиру нових тенденција окренут више ка геометријској аптракцији, оп арту, кинететичкој уметности. Поларизација која се десила у оквиру те изложбе сиже је за даљи развој европске уметности.

Како је  Маринковић објаснила: ,,Милена учествује у изложбама које су препознате од италијанске критике, али и српске, јер њена дела брзо откупљује Музеј савремене уметности, па су она представљана како у Југославији тако и широм Европе. Неке од тих  слика налазе се на изложби у Уметничкој галерији ,,Надежда Петровић“  управо сада. Представљени су почеци, развој Миленине апстракције, објекти, колажи…

– Значај ове изложбе је сећање на Милену која је  на неки начин била заборављена и код нас и у Риму, а то је судбина уметника који из својих одлазе у друге средине и остваре успех, али тај успех није одговарајуће историзован и утемељен у литератури.  Ова ће изложба утицати на то да се скрене пажња  на Милену Чубраковић и њену уметничку личност а надам се да ће се поновити у још већем формату и подстаћи и друге установе да представе Милену – закључила је Јулка Маринковић.

За потребе изложбе поред дела из фонда Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ позајмљени су екпонати из: Музеја савремене уметности у Београду, Музеја савремене уметности Војводине, Галерије Матице српске Нови Сад, Колекције савремене српске уметности Wiener staedtische осигурања, Фондације ,,Мира Бртка“ Београд,  Галерије ,,Лазар Возаревић“ Сремска Митровица, Градске библиотеке ,,Владислав Петковић Дис“ Чачак, ОШ ,,Ђенерал Марко Катанић“ Бресница,  приватног колекционара Војислава Новеског.

У суботу 10. децембра заинтересовани су могли да присуствују вођењу кроз изложбу МИЛЕНА ЧУБРАКОВИЋ истакнутог историчара уметности и ликовног критичара Јерка Денегрија.

Проф. др Јерко Јеша Денегри (Сплит, 5. септембар 1936) југословенски и српски је историчар уметности и ликовни критичар.

Биографија

Јерко Денегри је дипломирао на Филозофском факултету у Београду на групи за Историју уметности. Био је кустос у Музеју савремене уметности у Београду од 1965. до 1991. и редовни професор на Филозофском факултету у Београду од 1991. до 2007. на групи за Историју уметности. Написао је преко 3000 теоријских текстова, есеја, критика о модерној, савременој и актуелној уметности у дневној, недељној и месечној периодици као и у специјализованим часописима. Аутор је великог броја изложби југословенског и српског ликовног и визуелног стваралаштва као и монографија и предговора каталога о њиховим најзначајнијим протагонистима. Био је југословенски комесар на Бијеналу младих у Паризу, и Бијеналу у Венецији. Покренуо је и био уредник или главни уредник неколико стручних часописа: Уметност (Београд), Архитектура-урбанизам (Београд), Момент (Горњи Милановац-Београд), Пројека(р)т (Нови Сад) и др. Најпознатији је теоретичар, историчар и критичар концептуалне уметности у Србији и некадашњој Југославији.

Члан је Међународног удружења уметничких критичара AICA.

____________________________________________________________