Toskana

Ponovo se pakujem. Po običaju, neke već iznošene, da ne kažem tesne stvari planiram da ostavljam po hotelskim ormarima. Uoči ovog puta obnavljam svoj italijanski… Da, da… nekada znanje može spasiti glavu.

Radujem se putu u Toskanu, a znam da ću otići i do Cinkve terra vozom i ako to u programu ovog putovanja nije planirano. Kolege iz turizma vode računa o meni pa imam i neki starački komoditet – spavanje na više sedišta, zasebna soba sa balkonom, rani, pre svih doručak.

Smešteni smo u hotel u Montecatini termama, preko puta spa centra. Kupam se u toploj vodi u čistim bazenima, a ulaz je 13 eura za sat. Lep je, kažu, kićeni Srem, a tek italijanski gradovi! U centru ispred katedrale postavljene su dečje ljuljaške i velika zvona, sve u novogodišnjem tonu.

Svuda okolo su plakati za Verdi teatar, a tu je i bista Verdija, jednog  od najvažnijih italijanskih kompozitora svih vremena. I danas su njegove opere među najizvođenijima na svetu.

Kao kompozitor, Verdi je debitovao 1839. u Milanskoj Skali, a godinu dana kasnije, umiru mu supruga Margerita i njihovo dvoje dece. Ipak, neko je uspeo da ga ubedi da napiše operu „Nabuko”, sa čuvenim Horom jevrejskih robova, a premijera ove kompozicije, marta 1842. godine, učinila ga je pravom zvezdom.

Odnekuda oblak je doneo jesenju kišu. Sklonio sam se u neki restoran, seo i shvatio da sam gladan.

Ako počnem da zaboravljam, da bar ovekovečim taj svečani novogodišnji prizor i beskrajnu radost u času kada se konobar pojavio sa velikom vrućom pizom.

Kiša je posustajala i ja sam razgledajući okićene izloge pred ponoć stigao u hotel. Zaspao sam sit i ostavio uključen televevizor okačen na zidu. Vesti nisam baš detaljno razumeo, a i već sam mislio na jutarnji put za Sijenu i San Điminjano.

U Sijeni je gotička bazilika Svetog Dominika u kojoj  se čuvaju relikvije Svete Katarine, koja je rođena u Sijeni kao 23. dete od ukupno 25 dece koliko su ih imali njeni roditelji. Katarinu je još od detinjstva privlačila crkva, a u svojoj petnaestoj godini umrla joj je najdraža sestra.

Katarina odlučuje da prekine sa svetovnim životom. Poslednjih 10 godina života Katarina će provesti na putovanjima na kojima je mirila zavađene gradove. Za vreme kuge u Italiji 1374. godine, ona je  pomagla bolesnima. U svom rodnom gradu Sijeni 1377. godine osnovala je samostan, ali u njemu nije često boravila pošto je bila stalno na putovanjima. Sveta Katarina umrla je 1380. godine u Rimu.

U Sijeni na  velikom trgu u obliku školjke održavaju se najneobičnije konjske trke jos od 17 veka dva puta godisnje u julu i avgustu. I za razliku od trka gde se takmiče jahači i konji, ovde se traži pobednik okruga kojih sada ima 17, ali na startu se pojavljuje  samo 10. i u pitanju su samo mesanci a ne punokrvna grla. Još jedna neobičnost je da je moguće potkupljivati džokeje da izgube trku. Trka traje samo oko 90 sekundi, ali o njoj se priča čitave godine.

San Điminjano poznat je kao „grad sa lepim kulama“ koje su dobro očuvane, pa je ceo istorijski centar od 1990. godine zaštićen kao kulturna baština od strane Uneska. Porodice koje su vladale gradom kroz vekove su podigle 72 kule,  ali je samo 14 kula preživelo.  Mesto je takođe poznato po proizvodnji belog vina pod nazivom Vernačija di San Điminjano.

Naš vodič nas vodi na degustaciju vina i sireva, a moji bogati saputnici kupuju li kupuju…

Slobodan Čvorović

________________________________________________________