Zabrinjavajući rezultati popisa u Gornjem Milanovcu

Поводом објављених резултата пописа становништва и добијених резултата на територији општине Горњи Милановац, огласио се Општински одбор Покрета Двери у Горњем Милановцу саопштењем у коме се каже:

У односу на Попис из 2011. године има нас мање 5.162 или 11,62%. Више смо него десетковани, сваког осмог становника из 2011. нема, а на његово место нико није дошао.

На жалост овој власти се не може веровати ни када попис врше. И то су исполитизовали. Поједини стручњаци тврде да је било низ недоследности у поступку прикупљања података. Обичним грађанима, да кажем лаицима, свакако је спорно да су резултати пописа са терена допуњени подацима из административних извора.

Писцу ових редова се управо догодило да на тај начин буде пописан. Наиме, у периоду спровођења пописног поступка из приватних разлога нисам био на својој адреси скоро месец дана. Оставио сам поруку да ћу се вратити крајем месеца и да пописивач може тада да ме нађе. Игром случаја погодило се да ни тог дан нисам био код куће. Пописивач ме је позвао на мобилни телефон. Када сам га замолио да дође поподне или сутрадан, дрско је одговорио да он нема намеру да ме јури. Треба само да му потврдим мој јединствени матични број, јер га он већ има. Све остало је у регистру.

Али оставимо то на страну. Чак и да су резултати штимовани ипак су у најмању руку забрињавајући. Погледајмо резултате ранијих пописа и узмимо као репер 1981. годину када је било највише становника у нашој општини, чак 50.651.

Већ на наредном попису 1991. било је 49.368 становника, што је мање за 1.283. или 3%. Следи период од 11 година санкција, ратова, политичке, економске и социјалне турбуленције. На попису 2002. године било је 47.641 становник, за 6% мање у односу на 1981. На претходном попису 2011. године било нас је чак 12% мање у односу на 1981., односно свега 44.406. Значи 6.245 мање у односу на ту и 4.962 у односу на 2002. годину. Ове године нас има 11.407 или 23% мање у односу на 1981. годину. Скоро једна четвртина популације у протеклих четрдесет година је мање у нашој општини.

Ако се ова тенденција пада броја становника настави у наредних педесет година, биће нас само 25.000. А за сто година?

Према првим резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године¹,  у општини Горњи Милановац живи 39.244 становника у 15.222 домаћинстава и 24.905 станова.

Међутим, посебно треба да нас забрине то што наша општина има пад броја становника много већи него што је у целој држави и у самом региону.

Наиме, према доступним првим резултатима Пописа у Републици Србији живи 6.690.887 становника. У односу на Попис 2011. године, укупан број становника смањен је за 495.975, односно за 6,9%. Смањење броја становника забележено је у свим регионима (око 10%), осим у Београдском региону где је број становника повећан за око 1,6%. Регион Шумадије и Западне Србије има смањење броја становника за 9,69%, а Горњи Милановац чак  11,62%.

Са друге стране знамо да је наша општина редовно међу водећим у региону и држави по висини просечних зарада. Према степену развијености јединица локалних самоуправа сврстани смо у другу групу јединица локалне самоуправе чији је степен развијености у распону од 80% до 100% републичког просека. И онда се са разлогом питамо због чега нас има све мање? Спадамо у развијеније општине, посла има, плате расту, значи економски фактор очигледно није узрок томе. Можемо да се жалимо и на екологију загађеност ваздуха и природе, али шта да кажу Београђани? А једино њих је на овом попису било више но на прошлом!? Остаје оно најцрње, на жалост. Из приложене табеле се види да из године у годину расте број умрлих а смањује се број новорођених.

Када буду стигли комплетни подаци са Пописа вероватно ћемо имати и тачне показатеље по категоријама становништва – пол, старосна доб, образовање, занимање, породични и социјални статус, итд. Тако да ће и анализе бити куд и камо прецизније и моћи ће да се доносе квалитетнији закључци. За сада можемо само лаички да констатујемо следеће:

• све је већи број старачких и самачких домаћинстава и неожењених мушкараца посебно на селима,
• свршени средњошколци одлазе на студије у Београд, Крагујевац, Чачак и друге веће градове и најчешће се не враћају,
• млади и средовечни одлазе на рад у иностранство, нажалост то је школовани и квалификовани кадар.

Треба истаћи да је број управо тих који су у протеклих десет година отишли из Србије знатно већи но што је то резултатима Пописа приказано. Држава нема никакву евиденцију о њима. Више је него јасно да их нема ни у административним регистрима и евиденцијама из којих су узимани подаци за допуну Пописа:

• Централни регистар становништва,
• Централни регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО),
• Евиденција Националне службе за запошљавање,
• Јединствени информациони систем просвете,
• Евиденција Фонда за пензијско и инвалидско осигурање,
• Евиденције Министарства за рад, борачка и социјална питања и Министарства за демографију и бригу о породици о корисницима различитих врста социјалне помоћи,
• Евиденција Републичког фонда за здравствено осигурање о корисницима здравствених књижица.

И на крају  питамо одговорне у Републичком заводу за статистику:

• Да ли ће и када бирачки спискови бити ревидирани и усаглашени са резултатиам управо завршеног Пописа?

А нашу Општинску управу, односно Начелника Одељења за општу управу и послове органа општине питамо:

– Како је могуће да у бирачком списку на изборима у априлу ове године буде уписано 35.240 грађана а у октобру на попису имамо свега 39.224 житеља?

– Да ли је могуће да у нашој општини има само 3.984 деце, односно млађих од 18 година?

1. Попис 2022 – Републички завод за статистику, https://popis2022.stat.gov.rs),
2. https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Општина_Горњи_Милановац
3. http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/2/DI_Profil1_Gornji%20Milanovac_EURSRB002001004002.pdf

____________________________________________________________________