Ljudi umiru, crpne stanice nema, neizvesno da li će se graditi i sledeće godine

Sugrađani koji žive na Keju, u Ciglarskoj ulici, koja se često nalazi pod vodom usled većih kišnih padavina, još jednom se se obratili na sednici Skupštine rada tražeći odgovor zašto u novom budžetu nisu predviđena sredstva za izgradnju crpne stanice koja bi trebalo da spreči izlivanje Moravca kada Morava ima veliki vodostaj. Iako se izgradnja crpne stanice najavljuje godinama, to do sada nije realizovano. Obraćanje sugrađana sa Keja prenosimo u celosti.

Poštovani sugradjani,

Mi poplavljeni smo svesni da smo vam već dosadni sa ovim našim prednovogodišnjim tužbalicama o svojim problemima. Mi medjutim, nemamo izbora. Ono što nas pokreće  ima snagu prirodnog zakona, jer borba za opstanak na svom pragu to zapravo i jeste, što znači da dok opasnost od poplava za naše područje ne bude potpuno otklonjena mi nećemo odustati.

Zato smo mi danas po sedmi put za ovom govornicom pokušavajući da vas posetimo, tražimo, apelujemo na savest, molimo. To je čini se više nego što su mnogi odbornici i iz ovog saziva Skupštine grada za ovom govornicom do sada učinili, s tom razlikom što mi to radimo potpuno volonterski i bez uzimanja dnevnica.

Ja bih sad prvo ukazao na sporost lokalne samouprave u rešavanju jednog tako egzistencijalnog  problema kao što je opasnost od poplava.

Treba imati u vidu da i ako bi se gradjevinska dozvola za crpnu stanicu izdala ovog trenutka i ako bi se budžetom za 2023.god. predvidela sredstva za njenu izgradnju, realno je da ćemo do puštanja u rad te crpne stanice čekati bar još dve godine. Napominjem da se prema našim saznanjima, samo za izradu odgovarajućih pumpi koje se rade isključivo po porudžbini, čeka najmanje godinu dana. Dakle, otklanjanje uzroka naših poplava moglo bi se dogoditi u najboljem slučaju tek deset godina posle pomenute poplave i dva puta ponovljenog upozorenja  prirode da je ta strašna opasnost još uvek  tu i da je zbog pogoršanja vremenskih uslova u svetu sve bliže našim vratima.

Podsetiću vas da je posle poplave 1965.god. prva faza zaštitnog bedema na Ljubićskoj obali Morave, kao mnogo veći i kompleksniji projekat od crpne stanice, uradjen  za  godinu dana, a sve to se dogadjalo  u zaostalom prošlom veku i pre više od pedeset godina.

Mnogi od nas ostarismo čekajući na tu spasonosnu crpnu stanicu, ali  možda je ipak nekad i dočekamo. Od ukupno šezdeset dvoje poplavljenih sugradjana u Ciglarskoj ulici, crpnu stanicu na žalost sigurno neće dočekati 9 naših komšija. Za poslednjih 6 godina svaki sedmi komšija nas je trajno napustio sa poplavom kao svojim večnim usudom. Slično je ili isto i u okolnim ulicama, Sarajevskoj, Prištinskoj, Braće Novičić, Knjeginje Ljubice, Novosadskoj, Njegoševoj …..

Treba istaći i sledeće činjenice. U Ciglarskoj ulici, koja ima ukupno 24 individualna stambena objekta, 10 od njih uopšte nemaju svoje stanare.I ako su te kuće godinama prazne,  očigledno za to područje nema kupaca.Pre nekoliko godina prodata je samo jedna kuća, ali i ona je i dalje prazna. Pri tom starosna struktura meštana je sve nepovoljnija. Ljudi odlaze i ne vraćaju se, neki na nebo, oni mladji još dalje. Slično je ili isto i u susednim ulicama. Treba li dokazivati da je ta ugroženost poplavama  i u ovom smislu od presudanog uticaja.

Naravno da u tim iznudjenim nadmetanjima sa nepogodama nisu stradali samo gradjani već i njihova imovina. U poplavi 2014.god, pored ostalog, u samo jednoj od ulica su u garažama ostala  zarobljena tri automobila, a u nekoliko ulica je bilo desetak starijih osoba koje su mladji na ledjima izneli preko vode iz njihovih domova. Ovo pokazuje koliko su gradjani bili iznenadjeni, zatečeni i zbunjeni. Umesto da automobile iskoriste za evakuaciju i  spašavanje mogućeg, ostali su i bez automobila i bez stvari.

Uvidevši razmere nespremnosti lokalne samouprave u tom trenutku i činjenice da do izgradnje crpne stanice realno mora da prodje odredjeno vreme,  uputili smo zahtev gradu da u tom medju periodu postavi akustičke izvore,odnosno tzv. sirene za obaveštavanje i uzbunjivanje  na najugroženijem području, što bi gradjanima ostavilo bar nekoliko dragocenih sati da se priberu i snaladju se. Očekivali smo da će to za grad biti neuporedivo manji zalogaj od crpne stanice. Ispostavilo se medjutim, da je i to u planu tek za naredne godine i ako zakonska obaveza grada za to traje još od 2008.god.

Veoma je važno istaći i činjenicu da za gradjane ugroženog područja, psihofizički ništa manje stresne, od same poplave nisu ni te dve poplave u pokušaju koje smo imali 2016 i 2020 godine. One gradjanima nameću ogromnu,  kockarku dilemu koju treba rešavati u kratkom roku. Dakle da li biti na obalama Morave i odgovarajućim ustavama i solidarno sprečavati poplavu na njenom izvoru ili biti kod svoje kuće spašavati samo ličnu imovinu i objekte. Većina nas iz udrušenja u oba pomenuta slušaja bili smo na obalama Morave i tada se posrećilo , spasili smo i sebe i druge, ali da li će moći to da se ponovi i do kada tako? I šta bi bilo da je voda slučajno probila, a naša domaćinstva ostala potpuno nezaštićena, stvari,  aparati, sve što se godinama sticalo, ostali na milost i nemilost mutnoj vodi.

Gradonačelnk ovog grada je ove godine u više navrata najavljivao preko medija da je projekat crpne stanice konačno završen, da grdjevinska dozvola samo što nije izdata, a da je dugoročnim planom za 2023.god. predvidjeno 87 miliona dinara za finansiranje iste. To je decidno potvrdjeno i našem udruženju polovinom novembra, na naš upit za informaciju od javnog značaja.

Danas, posle samo nešto više od mesec dana, po ko zna koji put se ponavlja već razradjena tehnikalija “ne crkni magare do zelene trave“.

Sredstva za izradu projekta se opet pomeraju za 2023.god, što znači da ni projekat još nije gotov, a sredstvima  za gradnju treba se nadati tek 2024. Licemerni bi rekli, pa ovaj grad i njegova vlast su vam  samo još jednom u nizu nesebično pružili još jednu godinu radovanja “sreći koja je lepa samo dok se čeka”. U našem slučaju ta sreća je samo normalan život.

Za nas poplavljene i u srpskom jeziku za sve ovo medjutim, postoji  samo jedna reč, a ta reč je laž. Laž retko može biti lekovita, još manje je u vidu obloga treba stavljati na ljutu ranu, a u našem slučaju  laž je uvredljiva i nehumana.

Naravno vi možete sve,kod vas je i nož i pogača i mi moramo čekati da se smilujete. Pa mi smo vas, kako često i sami kažete, zato i  izabrali i kroz poreze platili. Mi će mo čekati da izbehatonirate sve obale Morave, kako bi smo u pogledu na nju mogli da uživamo, ali nipošto da se i okupamo u njoj. Da izgradite taj staklenik od 80.hiljada evra , koji će se savršeno  prirodno uklopiti na vrhu Kablara i svima, bez obzira odakle su,pružiti divan pogled na naše prirodne lepote u krupnom planu i savršeno uspešno prikriti suštinu i sve detalje naših napora da te lepote upropastimo i uništimo.

A crpna stanica, koja bi garantovala bezbednost od poplava za gradjane i objekte čitave leve obale Morave od Suve Morave do Konjevića, bi po zvaničnim procenama koštala 87. miliona dinara.

Veliki nedostatak te crpne stanice je, medjutim činjenica što je to objekat relativno mali i oku glasača skoro neupadljiv, kao i to da  će po izgradnji svoje rezultate pokazivati vrlo retko. Ona kao takva nije uopšte kompatibilna sa postojećim izbornim ciklusima i predizbonim maglama. Uskoro, kad te poplave zahvaljujući našim naporima, budu savake godine i češće nego izbori, e tad će se situacija iz korena promeniti i crpna stanica će imati svoj potpuni efekat.

Za to vreme na ovom području skoro da neće biti ugroženih i ako je ideja ove vlasti da to bude vremenom nenaseljena utrina, onda smo mi na dobrom putu i biće da ste vi mnogo dalekovidiji od nas poplavljenih i da mi zbog svojih sebičnih interesa u stvari  ne vidimo šire interese.

Onda nama sa vama ostaje samo da čekamo, umesto života da živimo predizborne privide, da strahujemo ali u sebi i da se molimo svom bogu.

Ili je možda u načem slučaju poželjno da i boga promenimo.

           Hvala na pažnji.