Inkluzivna predstava uskoro pred čačanskom publikom (FOTO, VIDEO)
Tokom januara, Čačani će imati priliku da premijerno pogledaju inkluzivnu predstavu „Mi Ši Ko i Miši san“ koju su zajednički pripremila deca se smetnjama u razvoju i učenici koji pohađaju redovnu nastavu. Predstava je deo projekta Stavi naše naočare koji obuhvata glumačku radionicu za razvijanje sposobnosti i veština, glasovne vežbe, scenski pokret i akrobatiku. Jedan dan sa njima provela je i naša ekipa.
Rad na inkluzivnoj predstavi bila je ideja mlade čačanske glumice Marte Mikić koja se sa sličnim projektima susretala tokom studija u Beogradu. Uz podršku lokalne samouprave i Centra za razvoj audiovizuelnih medija “Kinokult”, stvorili su se uslovi da se nešto slično realizuje i u Čačku.
– Projekat se zove Stavi naše naočare zato što smo simbolično hteli da predstavimo njihove želje, potrebe, da pokažu šta je to što oni znaju. Krenuli smo tako što smo prvo radili vežbe upoznavanja, radili smo scenski pokret, scenske borbe, govorne vežbe…Onda smo dobili tekst, krenuli smo da učimo tekst sa razumevanjem, da ga izgovaraju, da ga uče. Učili su se dosta strpljenju, šta znači sačekati da sagovrnik izgovori repliku, da se odgovori na repiliku i zajedno smo uspeli da to privedemo kraju – kaže Marta Mikić, glumica.
Svako je u predstavi pronašao svoje mesto, da izrecutuje, otpeva, odglumi, odigra, a svi zajedno potvrdili su da pozorište treba da bude dostupno svima.
– Ja sam glumica i volim scenu. Volim da glumim mišicu, kraljicu. Imam haljinu – priča Nataša Đelkapić, učenica Škole za osnovno i srednje obrazovanje „1. novembar“ iz Čačka.
Sa decom rade dve glumice, psiholog i logoped. Za glumu su svi veoma zainteresovani i rado dolaze na probe dva puta sedmično.
– Moja uloga je ozbiljna neka uloga. Gospodin koji ceni svoju glumu, poštuje svoju glumu – kaže Vlade Kurčubić, učenik Škole za osnovno i srednje obrazovanje „1. novembar“ iz Čačka.
– Marta me je naučila kako da vežbamo, glumimo, učili brzalice i onda zagrevanje. Imao sam sve petice i dobio sam osmeh. Postao sam glumac i narator. Imao sam dobar osećaj – kaže Luka Gačević, učenik Osnovne škole „Ratko Mitrović“ iz Čačka.
– Ovde sam jer volim da pomažem ljudima i zato što bi ovo moglo da pomogne deci koja imaju slabije pamćenje, slabiji govor – kaže učenik OŠ „Milica Pavlović“ iz Čačka Luka Jevtović koji igra kralja.
– Iskreno ja sam oduševljena. Luka je mnogo lepo prihvatio, a i ostala deca. Mnogo su srećni i mislim da se raduju utorkom i četvrtkom kada im je gluma – ističe Tamara Gačević, majka Luke Gačevića.
Za saradnju, učenje i druženje nije potreban čaroban štapić, već samo nekoliko dobrih ljudi i prilagođavanje može da napravi veliku magiju prijateljstva.
– Posebno sam ponosna na to da su deca koja su se plašila da priđu sceni, da se popnu na scenu, sad kada dolaze na probu trče na podijum, svako zna svoju poziciju i prosto ta sreća u njihovim očima kada se poklone na kraju i kada izgovore: „Pa mi smo sada glumci“. To baš budi radost u meni i svima nama – kaže glumica Ivona Đukić.
– Kroz ovaj rad naučili smo jedni od drugih puno. pre svega strpljenju i da se slušamo. Mislim da smo od naših đaka dobili mnogo više nego što smo očekivali. Ovo je za njih jedna nova forma – kaže Ana Bogdanović, defektolog u Specijalnoj školi.
Čačanska glumačka družina sa nestrpljenjem očekuje pojavljivanje pred publikom, a namera im je da posete i druge gradove i svoje kolo prošire sa novim krugom prijatelja.
____________________________________________________________
Inkluzivno obrazovanje je jos jedna u nizu „novotarija“ koje su usmerene ka urusavanju obrazovnog sistema.
Inkluzivna predstava je pokusaj afirmacije stetnog uticaja na obrazovanje.
Deci i osobama koje su ometene u razvoju treba pomoci na svaki nacin ali ne po cenu ometanja razvoja i obrazovanja druge dece.
Sram te bilo, idiote jedan!
Sta je tu po tebi ometanje razvoja i obrazovanja druge dece, stoko presvucena u cevekoliko odelo?
Citaj pazljivo.
Uradjene studije o inkluzivnom obrazovanju pokazuju da se u slucaju inkluzivnog „obrazovanja“ primecuje zaostajanje u razvoju druge dece, jer se neizbezno gubi na tempu i nivou nastave.
Mozes i ti da procitas te naucne radove o toj globalistickoj novotariji, vecinu su napisali americki i nemacki strucnjaci.
Probaj, procitaj i ti nesto, ne boli.
Zao mi je sto disem isti vazduh sa stokom kao sto si ti.
Pa dobro, sta je tu je, ti prestani da dises i bice ti lakse, posto uporno odbijas da citas.
Kad si neobavesten u tolikoj meri da na svaku nepoznanicu odgovaras agresijom, ne mozes biti kvalifikovan sagovornik.
Da ti pomognem malo, 2006. godine, Kristine McCarty je objavila rad na temu inkluzivnog obrazovanja u kojem pokazuje kako se ta gmizuca agenda uvodi od 1975. godine.
Izvod iz rada:
“Full inclusion is not the best placement for all students. The general education
classroom is typically not individualized” (Bateman & Bateman, 2002, p. 3).
Many full inclusionists feel that all students with special needs should be fully integrated in the general education setting even if that student may be disruptive to the other students.
One large disadvantage is that if a student is so disruptive that the teacher cannot teach, it is not good for the students in the general setting because they are not learning at the pace they should be. Educators and parents of children in general education worry that full inclusion will lower the standard of learning for the class and make it less of a priority than socializing (Irmsher, 1995).
Another disadvantage relates to special education services not being given to
students that need it; such as occupational therapy, speech therapy, adapted P.E. and others. The general education teacher usually does not have the extensive training to help the student with disabilities like an education specialist may have. If a student is fully included all day they may lose the one-on-one time that they need to understand academic areas that they are lacking.“
Ukratko, inkluzivno obrazovanje steti deci i urusava obrazovni sistem.
Da nije inkluzije, Vi ne biste sad mogli da ostavljate komentare. Bravo za predstavu! PRIMETIMO KOLIKO SMO SLIČNI, BEZ OBZIRA NA RAZLIKE.
Primeticu pokusaj implicitne uvrede i vasu eksplicitnu hipokriziju, ako vec moramo da se gadjamo stranim recima i izrazima.
A ne moramo.
Sve pohvale za predstavu,svaka čast za uloženi trud i rad!
Svaka cast, bravo za decu i divne osobe koje rade sa njima