Korona virus: Jesam li izbegao kovid i šta to znači

Nadam se da ova bočica s krvlju sadrži odgovore, jer me muči jedno pitanje – jesam li uspeo da izbegnem kovid?

Izgleda neverovatno da bilo ko uopšte može.

Virus je zahvatio čitav svet otkako se pojavio u Kini pre skoro tri godine.

Nove varijante su sve bolje i bolje u zaražavanju svih nas.

Čak i vakcine ublažavaju kovid pre nego što stvaraju neprobojan štit.

A opet sam sve vreme odlazio na posao, čak i tokom karantina, virus je poharao ostatak moje porodice a ja se nisam razboleo.

A daleko od toga da sam jedina osoba koja je prošla kroz pandemiju bez razornih simptoma kovida ili nikad nije bila pozitivna na testiranju.

Jedna letošnja procena pokazala je da se otprilike svaka deseta osoba u Velikoj Britaniji još nije zarazila.

• Šta se dešava u telu kada se zarazi korona virusom
• Moždana magla učestalija posle kovida, pokazalo istraživanje
• Kako izgleda život sa dugotrajnim kovidom u Srbiji

Šta se, dakle, dešava?

I da li moje telo – i tela svih tih drugih „nikad-kovidaša“ – krije neku tajnu za konačno pobeđivanje bolesti?

Postoje tri generalne mogućnosti ako mislite da ste uspeli da izbegnete virus:

• Grešite – zarazili ste se, ali niste to primetili
• Nikad niste došli u kontakt s njim
• Vaše telo ima neku dodatnu odbranu koja ga je odbila

„Ima mnogo ljudi koji kažu: ‘Nikad se nisam razboleo od kovida’. Većina verovatno nije u pravu, možda su se zarazili ali nisu imali nikakve simptome“, kaže mi doktorka Lindsi Brodbent, virusološkinja sa Univerziteta u Sariju.

„Ali mi znamo da postoje neki ljudi koji se nikad nisu zarazili, čak i u visoko rizičnim okruženjima kao što su medicinske sestre“, dodaje ona.

Jedna studija na ljudima koji su redovno testirani pokazala je da je polovina onih koji su se zarazili omikron sojem ostala blaženo nesvesna toga ili je blage simptome pripisala nečem drugom.

Moja krv – bolno izmuzena iz mog kažiprsta – odrediće da li se i ja zavaravam.

Hermetički zatvaram bočicu sa krvlju i šaljem je u istraživačku laboratoriju na analizu mešavine antitela koju sadrži.

Antitela su sastavni deo imunog sistema.

Ona se ponašaju kao projektili koji se lepe za viruse.

To ih sprečava da zaraze ćelije u našem telu i govore ostatku našeg imunog sistema da ubije virus.

Različita antitela lepe se za različite delove virusa i test se usredsređuje na dve vrste:

• Anti-S antitela koja se lepe za protein na površini virusa koja se zove šiljak
• Anti-N antitela koja se lepe za unutrašnji sloj virusa – zvani nukleokapsid – koji štiti genetski kod virusa

Sve vakcine korišćene u Velikoj Britaniji obučavaju telo da napada samo šiljasti protein.

Čak i godinu dana posle mog poslednjeg bustera, test pokazuje da imam visok nivo anti-S antitela.

Vaše telo nauči da napada druge delove virusa tek kad se susretne sa samim virusom.

Da sam imao anti-N antitela u krvi, to bi značilo da sam bio zaražen kovidom.

Negativan sam na testu i ideja da sam uspeo da izbegnem kovid prolazi prvu prepreku.

Profesorka Mala Maini, profesorka virusne imunologije, zove me u svoju laboratoriju na Univerzitetskom koledžu u Londonu da zajedno proučimo rezultate.

„To može da znači da nikad niste imali infekciju, ali može i da znači da ste napravili anti-N antitela i da su ona nestali iz vaše krvi“, kaže mi.

Međutim, nikad nisam bio pozitivan na testu uprkos tome što sam se:

• Testirao brzim testom dvaput nedeljno dobar deo pandemije da bih mogao da dolazim u redakciju
• Vozio u sumornu javnu garažu na PCR test ili se testirao brzim testom kad god sam imao simptome
• Testirao svakodnevno kad je moja čitava porodica bila bolesna od kovida

„U kombinaciji sa vašim negativnim testom na anti-N antitela, to govori da ste možda zaista neko ko je izbegao potpunu infekciju“, zaključuje profesorka Maini.

„Možda ste imali ono što zovemo ‘abortivnom’ infekcijom.“

• Koje su dugoročne posledice korona virusa i koliko traju – pet pitanja i odgovora
• Potraga za univerzalnom vakcinom protiv kovida-19
• Kako će u budućnosti izgledati vakcina protiv kovida?

Imunološka prednost

Ideja o abortivnoj infekciji je da ste izloženi virusu, on čak stigne i na prava mesta za pokretanje infekcije, ali telo uspe da ga savlada pre nego što se primi.

Znamo da se ovo dešava iz studija koje su pokušale namerno da zaraze ljude kovidom.

Tokom ovih ispitivanja na ljudima virus je ubrizgavan u nos zdravih volontera, ali od prvih trideset četvoro koji su učestovali, samo je polovina razvila infekciju.

Prva linija odbrane je urođeni imuni sistem.

To je već postojeća odbrana našeg tela. On na može da nauči ili „zapamti“ infekcije tako da je svaki put kao prvi put.

Ali on je toliko brz da može momentalno da zaustavi infekciju.

Doktorka Brodbend je demonstrirala ovo vršeći eksperimente uz pomoć minijaturnih pluća uzgojenih iz ćelija ljudi – po imenu organoidi – i pokušavajući da ih zarazi virusom.

„Našli smo jednu osobu koju naprosto nismo mogli da zarazimo, zasipali smo te ćelije ogromnom količinom virusa i nije bilo infekcije“, kaže mi ona.

Druga polovina imunog sistema je poznata kao adaptivni imuni sistem, koji uči i uz praksu postaje sve bolji.

Na taj način vakcine pripremaju telo za borbu protiv kovida.

„Moglo bi da bude samo da su vakcine radile veoma dobro na vama i da su vam pružile vrlo dobru zaštitu“, sugeriše profesorka Maini.

Ali čini se da vakcine pružaju samo privremenu i ubrzano slabeću zaštitu protiv zaražavanja virusom.

A i nije bilo vakcina u prvoj godini pandemije.

Međutim, postoje i drugi načini na koje ovaj deo imunog sistema može da zaustavi infekciju.

Uzorci krvi i pluća uzeti od bolničkog osoblja pre pandemije pokazali su da su neki ljudi već imali zaštitne T-ćelije.

One su poput čuvara koji pregledaju druge ćelije u potrazi za znacima infekcije.

Ako pronađu kontaminiranu ćeliju, ubiju je.

Čak i pre nego što su prvi slučajevi stigli u Veliki Britaniju, neki ljudi su imali ove anti-kovid vojnike u svojim telima.

Oni su verovatno rezultat zaražavanja drugim korona virusima prehlade, koji su bliski srodnici virusa kovida.

„Ako imate malu decu u školi, vrlo je verovatno da ste bili izloženi ovima tokom ranijih godina“, kaže mi profesorka Maini.

„Ako ove T-ćelije koje postoje odranije spremno čekaju, mogu mnogo brže da reaguju i obore infekciju pre nego što postanete pozitivni na testu“, dodaje ona.

Naučnici se nadaju da će moći da razviju novu generaciju vakcina koja oponaša ovaj već postojeći imunitet.

„Ako možete da napravite T-ćelije protiv unutrašnjih delova virusa i proizvedete te reakcije u nosu, disajnim putevima i plućima, mnogo su veće šanse da mogu da zaustave infekciju pre nego što se primi, a to je cilj“, kaže profesorka Maini.

Moj instinkt mi govori da mi je bujica bacila koju svaki mališan donese kući iz vrtića da namuči već ionako iscrpljene roditelje pomogla da izbegnem kovid.

Druga objašnjenja?

Postoje i druge dve mogućnosti, ali one ili ne važe za mene ili su neverovatno retke.

Neki ljudi nikad nisu bili izloženi virusu zato što su izbegavali kontakt s drugima ljudima.

Intervjuisao sam ove super-zaštićene koji su se izolovali na skoro 1.000 dana, često zato što su imali oslabljeni imuni sistem koji ih je činio ugroženijima.

To nisam ja, pošto sam sve vreme putovao na posao vozom pa čak i delio krevet sa bolesnim mališanom.

Druga ideja je genetska neranjivost, koja se zaista dešava kod drugih bolesti.

Slavni primer je virus humane imunodeficijencije (HIV).

Vrlo redak broj ljudi rođen je sa srećnom genetskom mutacijom koja ih u potpunosti štiti od virusa.

Mutacija u delu njihovog genetskog koda – zvana CCR5 – menja bravu na telesnim ćelijama, pa HIV ne može da uđe.

To je upotrebljeno za lečenje nekih ljudi od HIV-a, a slične mutacije pokazale su da ne dozvoljavaju korona virusu da uđe u ćelije ljudi.

„Neverovatno, neverovatno mali broj ljudi ima neku vrstu genetske rezistencije“, kaže doktorka Brodbent.

Da li sam onda bezbedan ove zime

Da li onda mi koji se još uvek nismo zarazili virusom možemo opušteno da uđemo u festivalsku sezonu ili smo zapravo najviše ugroženi?

Zaštita koju pruža vakcina znači da su šanse da se teško razboliš umnogome umanjene čak i ako ona ne može da zaustavi infekciju.

Ali istraživanja, među kojima je i jedna studija u Švajcarskoj, sugeriše da ako ste imali i virus i vakcinu – poznato kao tzv. hibridni imunitet – to daje najjaču imunu reakciju.

„Dakle, to bi moglo da znači da ste vi pomalo ugroženiji“, upozorava profesorka Maini.

Doktorka Brodbent se slaže: „Ako mislite da ga do sada niste imali, to ne znači otpornost… već su velike šanse da ste samo srećnik.“

Lično mislim da me je pisanje ovog članka ureklo te da ću dobiti kovid do Božića!

Pratite Džejmsa na Tviteru

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk