Lekari savetuju: Kako pravilno disati pri zagađenju vazduha (VIDEO)

Čačak se poslednjih nedelja često nalazio medju gradovima sa najvećim zagađenjem vazduha. Medjutim, i pored toga nadležne ustanove se nisu obraćale niti su davale savete građanima kako da se ponašaju kada su na otvorenom.

Zbog toga smo zamilili primarijusa dr Milana Roganovića za par saveta, kako pravilno disati kada smo na otvorenom.

 “Bez obzira na zagađenje pravilno je disati na nos jer naše dlačice koje posedujemo u nosu su jedan filter koji zadržavaju te krupne čestice. Kada smo u pokretu, kada smo u nekoj fizičkoj aktivnosti ili vežbanju možemo udisati na nos, a izdisati na usta. Bitno je i koliki je broja udisaja i izdisaja u minutu.  Kada smo u mirnom stanju, hodu ili sedenju, to je negde od 12 do 15 udiaja, i tada količina udahnutog vazduha nije velika kao kada smo u fizičkoj aktivnosti gde broj udaha i izdisaja ide od 40 do 60. Tada dublje dišemo i veću količinu vazduha ubacujemo u svoja pluća pa samim tim i veću česticu zagađenja iz vazduha. Nažalost, dlake u nosu ne mogu da zadrže sve čestice i jedan deo odlazi u naša pluća. O tome govore i statistički pdoaci da mi godišnje u Srbiji imamo više 22.000 novoobolele dece od bronhitisa.  Uzročnici su naravno infektivni razlozi, prehlada, bakterijske infekcije, ali velikim delom je to uslovljeno i koncentracijom svih ovih čestica, pre svih suspendovanih PM 2.5 i PM10, ali isto tako tu su teški metali koji se nalaze u vazduhu, a koje ne merimo ili se mail broj njih meri, a oni su veoma opasni izazivači brojnih bolesti, ne samo respiratornih već i kardiovaskularnih, moždani udari, tromboze u krvi. To je veoma kompleksno pitanje kojim se nažalost bavimo sami mi – medicnski radnici”, objašnjava dr Roganović.

Kako kaže, idealne zaštite od zagađenja nema, ali možemo staviti šal preko nosa i usta, podići kragnu, okovratnik, bar u tim trenucima kada smo primorani da obavljamo određene aktivnosti napolju.

“Po dolasku kući odelo treba istresti, oprati jer se te čestice zadržavaju svuda, na našoj koži, kosi,  na našoj odeći. Pre svega treba izbegavati periode rano jutro ili veče kada je največa koncentracija zagađenja. Izbegavati vežbanje. Birati najsvetliji deo dana kada je najčistiji vazduh, odlaziti u prirodu…. Hronični bolesnici i mala deca treba da izbegavaju izlaske u tom periodu, ali to sa druge strane nosi psihosocijalne problem, otuđenje, izolacija, što ne vodi nekom normalnom društvenom životu”, kaže dr Roganović.

Iako je Čačak u vrhu gradova po zagađenju, čelnici grada godinama ne donose strategiju zaštite od aerozagađenja i uopšte zaštite naše životne sredine, ne samo vazduha već  i vode i zemljišta.

“Još pre nekoliko godina ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je naložio lokalnim samoupravama da razviju stretegiju zaštite od aerozagađenja. Međutim, lokalna samouprava u Čačku to nije sprovela u delo. U novom budžetu za 2023. godinu nisu predviđena sredstva za izradu strategije dok se sredstva za ekologiju koriste za subvencije javnim preduzećima. Dakle, građani su prepušteni sami sebi”, konstatuje dr Roganović.