Ekološka svest nekad i sad (samo za starije od 40 godina)

Samo stariji od 40 mogu razumeti ovu priču. Mladji mogu samo da pokušaju. Na blagajni supermarketa gospodja traži plastičnu kesu da u nju stavi ono što je kupila. Kasirka joj kaže da, sa pogleda ekologije, plastična kesa nije u redu.

– Vaša generacija ne razume ekološki pokret. Sada mladi plaćaju za vašu generaciju koja je uništila sve izvore– kaže kasirka.

Gospođa ljubazno reče kasirki:

– Žao mi je, u moje vreme nije bilo ekološkog pokreta.

– Da – reče kasirka – vaša generacija nije uopštee brinula o zaštiti životne sredine.

Vidno uzrujana, gospodja započne priču:

Foto: Sergej Khakimullin/Shutterstock

– U moje vreme smo vraćali prazne flaše od mleka, kisele vode, piva i vina u prodavnicu, koja ih je vraćala u fabrike, koje su ih je prale i u njih ponovo sipale mleko, vodu, vino, pivo. Flaše su bile staklene, reciklirane, a mi nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta.

– U moje vreme smo se penjali po stepenicama. Nije bilo pokretnih kao danas, a bilo je i vrlo malo liftova, pa smo i tako ne znajući štedeli struju koju proizvode termoelektrane koje tako zagađuju vazduh i okolinu, ali nismoi znali da štednja struje smanjuje zagađenje životne sredine.

– Nismo da bismo prešli kilometar-dva sedali u automobil, već smo vozili bicikl ili išli peške. A da nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta.

– Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu: prale smo pelene, a veš i garderobu smo sušile na konopcu razvučenom između stabala ili kuća. Nismo znale da ima mašina za sušenje veša od 3000W. Naše veš je sušila sunčeva energija  i energija vetra.

– Krpili smo odeću koja je išla od deteta do deteta, nije bilo odlagališta niti skupljanja za preprodaju.

– Imali smo u kući po jedan radio i televizor (eventualno), ne u svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za pizzu, ne kao danas ekran veličine Švajcarske.

– Imali smo sat na ručno navijanje, a u kuhinji smo sve radile ručno, ne s današnjim uređajima koji pojedu struje više nego što elektrana Nikola Tesla može da proizvede.

– Nismo imali električne kosilice za travu. Stara, dobra kosa koju je trebalo ručno naoštriti je bila sasvim dobra.

– Radile smo fizički i nismo morale da idemo u teretane da bi  smršale i trčale po beskonačnoj  traci koja troši struju…

– Imali smo eventualno jedan telefon u kući, a danas ga svaka šuša nosi u džepu. Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…

– Vodu smo pili sa česme ili iz cisterne, iz ruke ili iz staklene čaše, ne iz plastične flaše kojih ima po ulicama i rekama bačenih na milione.

– Pisali smo mastilom iz flašice iz koje smo punili nalivpero, a ne s hemijskim olovkama koje se bacaju nakon upotrebe.

– Naši su se muškarci brijali sa žiletima koji su trajali, a ne s današnjim koji se bacaju nakon svake upotrebe, ali istina je, nismo znali za ekološki pokret…

– Ljudi su se vozili u autobusu, vozu, a deca su išla u školu pešice ili na biciklu, a ne kao danas, svakom posebno s autom mama ili tata servisa.

– Nosili smo iste torbe u školu kroz celo školovanje, a ne kao danas jednu godinu Miki Maus, drugu Šilja, treću Paja Patak i td.

– Naše su knjige služile drugoj, trećoj, četvrtoj generaciji, a vi svake godine kupujete nove za šta treba poseći šume i šume. Prema tome, ne tupite više o toj vašoj brizi za ekologiju.

U duhu napred navedenog ni slučajno ne štampajte ovaj tekst.

Budimo ekološki svesni. Ali svakako je dopušteno proslediti ga drugima radi znanja i ravnanja.

______________________________________________________________________