Ekološka svest nekad i sad (samo za starije od 40 godina)
Samo stariji od 40 mogu razumeti ovu priču. Mladji mogu samo da pokušaju. Na blagajni supermarketa gospodja traži plastičnu kesu da u nju stavi ono što je kupila. Kasirka joj kaže da, sa pogleda ekologije, plastična kesa nije u redu.
– Vaša generacija ne razume ekološki pokret. Sada mladi plaćaju za vašu generaciju koja je uništila sve izvore– kaže kasirka.
Gospođa ljubazno reče kasirki:
– Žao mi je, u moje vreme nije bilo ekološkog pokreta.
– Da – reče kasirka – vaša generacija nije uopštee brinula o zaštiti životne sredine.
Vidno uzrujana, gospodja započne priču:
– U moje vreme smo vraćali prazne flaše od mleka, kisele vode, piva i vina u prodavnicu, koja ih je vraćala u fabrike, koje su ih je prale i u njih ponovo sipale mleko, vodu, vino, pivo. Flaše su bile staklene, reciklirane, a mi nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta.
– U moje vreme smo se penjali po stepenicama. Nije bilo pokretnih kao danas, a bilo je i vrlo malo liftova, pa smo i tako ne znajući štedeli struju koju proizvode termoelektrane koje tako zagađuju vazduh i okolinu, ali nismoi znali da štednja struje smanjuje zagađenje životne sredine.
– Nismo da bismo prešli kilometar-dva sedali u automobil, već smo vozili bicikl ili išli peške. A da nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta.
– Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu: prale smo pelene, a veš i garderobu smo sušile na konopcu razvučenom između stabala ili kuća. Nismo znale da ima mašina za sušenje veša od 3000W. Naše veš je sušila sunčeva energija i energija vetra.
– Krpili smo odeću koja je išla od deteta do deteta, nije bilo odlagališta niti skupljanja za preprodaju.
– Imali smo u kući po jedan radio i televizor (eventualno), ne u svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za pizzu, ne kao danas ekran veličine Švajcarske.
– Imali smo sat na ručno navijanje, a u kuhinji smo sve radile ručno, ne s današnjim uređajima koji pojedu struje više nego što elektrana Nikola Tesla može da proizvede.
– Nismo imali električne kosilice za travu. Stara, dobra kosa koju je trebalo ručno naoštriti je bila sasvim dobra.
– Radile smo fizički i nismo morale da idemo u teretane da bi smršale i trčale po beskonačnoj traci koja troši struju…
– Imali smo eventualno jedan telefon u kući, a danas ga svaka šuša nosi u džepu. Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…
– Vodu smo pili sa česme ili iz cisterne, iz ruke ili iz staklene čaše, ne iz plastične flaše kojih ima po ulicama i rekama bačenih na milione.
– Pisali smo mastilom iz flašice iz koje smo punili nalivpero, a ne s hemijskim olovkama koje se bacaju nakon upotrebe.
– Naši su se muškarci brijali sa žiletima koji su trajali, a ne s današnjim koji se bacaju nakon svake upotrebe, ali istina je, nismo znali za ekološki pokret…
– Ljudi su se vozili u autobusu, vozu, a deca su išla u školu pešice ili na biciklu, a ne kao danas, svakom posebno s autom mama ili tata servisa.
– Nosili smo iste torbe u školu kroz celo školovanje, a ne kao danas jednu godinu Miki Maus, drugu Šilja, treću Paja Patak i td.
– Naše su knjige služile drugoj, trećoj, četvrtoj generaciji, a vi svake godine kupujete nove za šta treba poseći šume i šume. Prema tome, ne tupite više o toj vašoj brizi za ekologiju.
U duhu napred navedenog ni slučajno ne štampajte ovaj tekst.
Budimo ekološki svesni. Ali svakako je dopušteno proslediti ga drugima radi znanja i ravnanja.
______________________________________________________________________
Svaka čast. Od ovog teksta treba svi ekološki aktivisti da počnu svoje delovanje. Ovo nije protiv njih, već smernice za njihovo delovanje.
Добар текст.
Изостављене су акције скупљања секундарних сировина, папира и стаклених флаша, које је проводила свака основна школа.
Затим. акције пошумљавања, у сарадњи са шумским газдинством, где би сваки ђак будаком ископао бар једну рупу у коју су постављали садницу бора, букве, храста или неког другог дрвета које је било планирано за ту површину. Не треба заборавити ни организације попут горана и извиђача.
Учили смо хемију и биологију, и разумели их. Одлично смо знали да сваки рудник има посебно одлагалиште за јаловину, које су опасности по животну средину, и коначно, у школи смо имали и предмет екологија.
Пластичне кесе су биле ређе коришћене него данас, једноставно их нису производили у толикој мери. Пластичне боце су се користиле најчешће за хемијске производе, уља и мазива. Сећате ли се литарске кока-коле и пепси коле у стакленој флаши? Јаја су била свежа и без штампаног датума на њима, млеко је било млеко, а не вода помешана са млеком у праху као данас.
Што се тиче кеса, зашто не производе папирне? Сећа ли се ко оних мрежастих „цегера“ са ручкама?
И тако даље…
Ovo je najbolji tekst napisan ne na ovom portalu već na svim ,zadnjih pet godina.Autoru čista desetka.
Divan text,sve pohvale