Prethodni članak
Manastir Mileševa – čuvar srpskih svetinja! Među njima i kivot sa rukom Svetog Save (VIDEO)
U sklopu aktivnosti kojima je obeleženo 800 godina postojanja manastira Mileševe urađen je novi kivot za ruku Svetog Save Srpskog koja se čuva u mileševskom hramu, koja je tom prilikom (25. jula 2021. godine) i preneta iz starog drvenog kivota u novi.
Kivot sa rukom svetitelja Save čuva se u toj svetinji nadomak Prijepolja, od dana molitvenog proslavljanja Čudotvorne ikone Bogorodice Trojeručice.
Pored ruke Svetog Save, u manastiru se čuva i njegov čudotvorno žezlo (štap), a duh svetitelja i danas nadahnjuje.
Podsetimo, ovaj duhovni hram, iskra pravoslavlja i dom svih čistih pravovernih duša, predstavlja i duhovnu žižu Staroga Rasa, kolevke srpske državnosti. Nalazi se na tromeđi tri srpske države: Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
Sveta carska lavra manastir Mileševa zasigurno je najveća svetinja Mileševske eparhije. Mileševu je 1219. godine, kao svoju grobnu crkvu, podigao župan Vladislav, drugi sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk Stefana Nemanje. Crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem, a živopisana je u XIII veku.
Freske manastira spadaju u nabolja evropska ostvarenja 13. veka. Za vreme turskih osvajanja, freske u manastiru su pretrpele ogromne štete. Obnovljene su tokom 16. i 17. veka. Najpoznatija freska Manastira Mileševe je „Beli anđeo“ koja predstavlja deo freske „Mirosnice na Hristovom grobu“.
O manastiru Mileševa, novom kivotu sa rukom Svetog Save i drugim relikvijama govori mati Paraskeva.
Pogledajte emisiju „Gvozdena vrata Balkana“ koju je realizovala Bus Plus produkcija:
Izvor: Bus Plus produkcija, Epicentar press
_____________________________________________________
Ovo je pre svega morbidno i pokazuje da je hriscanstvo zidovski kult smrti.
Sreca je sto srpski narod ne obraca mnogo paznju na takve gadosti vec se bavi svojim obicajima i nasledjem. Izmedju posete manastiru i odlasku u pecenjaru, zna se ko je pobednik. To se moze videti i na slavama, zadusnom obicaju posvecenom precima, kada se uz hranu, pice i dobro raspolozenje provodi vreme u krugu porodice i prijatelja, a pop je apsolutno sporedna stvar.
Slavski kolac je obredni hleb, obicaj koji postoji kod nas mnogo duze od hriscanstva. Priroda obrednog hleba je solarna, okrugao je i pokazuje ciklicnost i obnavljanje. U obredne hlebove spada i cesnica koja ne postoji kod drugih naroda, i sam obred varovanja, ko ce izvuci novcic, drvce, kukuruz ili sta vec domacice stave u cesnicu i namene.
Doduse, ima i tih bogomoljaca, ali su oni u ubedljivoj manjini. Leti su korisni, kadionicom rasteruju komarce.