Dug malim deoničarima i plan za spas

Mali deoničari Studija B, njih 86 koji su 1991. godine u privatizaciji postali vlasnici 86 odsto te medijske kuće, saopštili su danas da bi novi kupac trebalo da zna da je Studio B dužan uloge koji su mali deoničari platili tada, pošto je sud poništio privatizaciju.

Lila Radonjić je rekla da je Studio B privatizovan 1991. godine po zakonima koji su važili tada i po kojima su privatizovane Večernje novosti, Privredni pregled i druge kuće. Osporena je samo privatizacija Studija B i mi računamo da je to iz čisto političkih razloga. Sudska instanca je stavila tačku na tu priču, ali mi nismo, rekla je Radonjić.

Radonjić je naglasila da i sam Studio B priznaje dugove prema malim deoničarima, ali se vode polemike kako će se revalorizovati novac koji je tada uplaćen.
Može se dogoditi da se izveštači da dug bude jednak ceni po kojoj se Studio B nudi na tržištu, pošto je sudski postupak u toku. Svi koji apliciraju treba da znaju da kupuju nerešenu situaciju i dug, rekla je Radonjić.
Radonjić je rekla i da bi novinari, koji će se baviti temom privatizacije Studija B, trebalo da znaju da mnoge odgovore zna Nebojša Čović, koji je učestvovao u tom poslu „i zna mnogo više o pozadini svih događaja od nas samih“.
Zoran Ostojić je naglasio da će se privatizacija dogoditi, da je Vlada Srbija krenula tim putem i da će, verovatno kao u slučaju Avala filma, neka nepoznata grupa kupiti Studio B.
Ostojić je rekao da je nesporno da je ta medijska kuća privatizovana 1991. godine, napominjući da je „nacionalizovana“ 1996. godine.
Ja vas upućujem na još jedno ime, rekao je Ostojić i naveo ime sadašnje članice Saveta za borbu protiv korupcije Jelisavete Vasilić, koja je bila sudija Privrednog suda koji je poništio privatizaciju Studija B, uz obrazloženje da nisu imali pravo da se privatizuju kao javno preduzeće.
To nije tačno, smatra Ostojić, jer je 1991. godine Studio B bilo društveno-radiodifuzno preduzeće.
Studio B se nudi sada za cenu od 530.000 evra, što je oko 63 miliona dinara, a potraživanja nas 51, od 86 deoničara, koji vodimo spor je 38 miliona dinara. Ako se tome dodaju potraživanja ostalih 35 deoničara, naš dug je veći od početne cene po kojoj se nudi kuća, objasnio je Ostojić.
Ostojić je rekao da Studio B nema svoj prostor, oprema je stara, ali ima četiri parcele u Borči od 20.000 metara kvadratnih, koje posle izgradnje mosta Zemun – Borča mogu postati važno građevinsko zemljište.
U tome treba tražiti motive za ishitrenu prodaju Studija B, smatra on.
Kad bi bila teoretska situacija da Grad Beograd kaže – evo vam Studio B u vlasništvo, jer vam je dug toliki kolika je vrednost, mi bismo zbog ove zemlje pristali da budemo vlasnici, ali bojim se da do toga neće doći i da je namera privatizacije da neko ko je već markiran pazari, naglasio je Ostojić.
Ostojić je rekao da je Studio B, od vremena Slobodana Miloševića, bio svetionik, a onda je prestao to da bude i da su svi gradonačelnici posle 5. oktobra hteli Studio B koji nema gledanost, ali je propagandni servis gradske vlasti.
Sadašnji gradonačelnik Siniša Mali staviće tačku na priču o Studiju B, zaključio je Ostojić.

ZADRUGA ZA KUPOVINU STUDIJA B

Zadruga za javno informisanje Plan B, čiji je cilj da na predstojećoj aukciji kupi radioteleviziju Studio, registrovana je u Agenciji za privredne registre, a građani zainteresovani da se učlane moći će to da učine elektronskim putem, saopštili su danas osnivači.

Direktor Plana B Aleksandar Aćimović rekao je, na konferenciji za novinare, da je cilj osnivača da građani, svojim ulogom od po 1.000 dinara i ravnopravnim glasom u odlučivanju, kupe Studio B i time doprinesu očuvanju vrednosti koju je ta radiotelevizija imala.
Član Upravnog odbora zadruge Konstantin Vuk Savićević istakao je da je inicijativa za učešće u kupovini Studija B lišena ličnih interesa i da se radi o emotivnoj odluci da se reaguje na proces privatizacije te medijske kuće.
Inicijativa je usmerena na očuvanje Studija B u izvornom obliku i ovo je istorijski trenutak da ta kuća ostane u vlasništvu građana, konstatovao je Savićević.
On je napomenuo da rukovodstvo zadruge trenutno „nema jasne ideje“ kakva bi trebalada bude uređivačka politika Studija B ako uspeju da ga kupe, ali bi ona svakako „trebalo da bude oaza kulture, obrazovanja i duha kakav je bio nekad“.

Izvor: Medija centar Beograd, FoNet

_________________________________________________________________________