Prethodni članak
Zašto je važna Suva Morava?
Objavljeno 13/02/2023
| Piše: Nikola Matović, master ekologije |
Rečna ostrva očuvana u izvornom obliku predstavljaju dragulje prirode koji životnoj sredini i lokalnim zajednicama donose nebrojene koristi. Ona predstavljaju skloništa za biodiverzitet i pružaju ključne ekosistemske usluge, uključujući ublažavanje uticaja poplava, smanjenje brzine vetra, prečišćavanje vazduha i ublažavanje toplote u urbanim sredinama.
Zajedno sa obližnjim plavnim područjem, rečno ostrvo Suva Morava, na delu toka reke Zapadne Morave u gradu Čačku u Srbiji, pruža sve navedene ekosistemske usluge. Prepoznato je kao mesto izuzetne biološke raznovrsnosti. Danas, Suvoj Moravi preti urbanizacija.
Prirodne vrednosti Suve Morave
Iako se nalazi u širem centru grada i pored gradske plaže, ostrvo je zadržalo svoje prirodne karakteristike. Upravo su nepristupačnost i nepostojanje mostova stvorili od ove rečne ade oazu za raznovrsni biljni i životinjski svet.
U ovoj oblasti pronađeno je preko 300 različitih životinjskih vrsta. Pored velikog broja insekatskih vrsta (čak 60 vrsta dnevnih leptira), registrovan je i visok diverzitet kičmenjaka, uključujući 26 vrsta riba, 7 vrsta vodozemaca, 7 vrsta gmizavaca, preko 150 vrsta ptica i više od 25 vrsta sisara. Buduća floristička istraživanja neophodna su da bi se sagledala celokupna slika raznovrsnosti ostrvskog biljnog sveta.
Veliki broj vrsta na ostrvu je ugrožen iako su zaštićene nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala.
Primera radi, Suva Morava predstavlja dom malog crnonogog poljskog vilinog konjica (Sympetrum depressiusculum) koji se nalazi na Crvenoj listi vilinih konjica Evrope kao ranjiva vrsta. Od ptica gnezdarica postoje vrste koje se nalaze na Bernskoj konvenciji i Direktivi o pticama. Ostrvo predstavlja i sklonište za retke vrste biljaka, poput žute vodene perunike, koja se nalazi se na Evropskoj crvenoj listi flore.
Jedna od važnijih ekosistemskih usluga koju Suva Morava vrši jeste zaštita od poplava. Tokom obilnijih padavina i poplava, ostrvo usporava poplavni talas i upija višak kišnice. Pravi prirodnu barijeru sprečavajući razorni uticaj poplava nizvodno. U svojim depresijama i kanalima skladišti višak vode i ravnomerno je otpušta tokom sušnog perioda letnjih meseci.
Borba za očuvanje
Poslednjih desetak godina, građani Čačka, lokalne inicijative i naučnici pokušavaju da utiču na gradsku vlast da stavi pod zaštitu ovaj izuzetni predeo kako bi se proglasio prirodnim dobrom. Na zahtev same gradske vlasti, radni tim Zavoda za zaštitu prirode Srbije dostavio je 2018. godine Gradu Čačku Studiju zaštite Zaštićeno stanište „Suva Morava“, sa ciljem da se ovo područje proglasi zaštićenim prirodnim dobrom.
Međutim, Grad je zanemario mišljenje stručnjaka. Naredne godine, područje se našlo u Planu detaljne regulacije „Sportski centar“ kojim se predviđaju asfaltne površine, izgradnja pešačkih, biciklističkih i trim staza, zoo vrta, vidikovca, i manjih montažnih objekata različitih namena.
Ukoliko bi se realizovali planirani infrastrukturni projekti, trajno bi nestalo ili bi se narušilo ovo područje i ekosistemske usluge koje ono pruža. U blizini ostrva već se dešava nelegalna eksploatacija šljunka i odlaganje šuta u iskopanim rupama, sa negativnim posledicama po biljni i životinjski svet.
Urbanizacija ostrva i rečnih obala izazvala bi nemerljivu štetu evropskom centru biodiverziteta i povećala bi rizik od poplava.
Korišćenjem nepropusnih površina za pokrivanje tla, menjaju se režimi površinskog i podzemnog oticanja voda. Ukoliko se ostvare planovi prenamene ovog prostora, doći će do povećanja prisustva ljudi, saobraćaja, buke, svetlosnog zagađenja kao i drugih oblika uznemiravanja koji će već ugrožene vrste dovesti korak bliže izumiranju.
Uništavanje ili očuvanje?
Zemljište na ostrvu Suva Morava ima oblik privatne svojine. Većinski vlasnik zemljišta nije saglasan da se ovo područje proglasi zaštićenim. Za to vreme, građani aktivisti i dalje pokušavaju da utiču na lokalnu samoupravu da promeni mišljenje, tvrdeći da postoje instrumenti za pomirenje potreba različitih zainteresovanih strana. Njihov predlog je da Grad Čačak otkupi zemljište za potrebu zaštite ili da predvidi plaćanje nadoknade za njegovo nekorišćenje u slučaju prenamene.
Državne institucije, poput Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva zaštite životne sredine, uz podršku građana i građanskih inicijativa, treba zajedno da vrše pritisak na lokalnu vlast da zaštiti izuzetnu biološku raznovrsnost, uključi ekosistemske usluge koje ovo područje nudi u proces donošenja odluka i da se pridržava EU Strategije za zaštitu biodiverziteta.
Umesto betonizacije ostrva i priobalja, potrebno je podsticati građane i turiste da koriste ovo jedinstveno ostrvo za relaksaciju i eko-turizam, uključujući pešačenje, kajakarenje ili posmatranje ptica.
Ali kako bi se potpuno iskoristio potencijal eko-turizma i održivog razvoja, neophodno je sprovesti dodatne mere. Treba sprečiti izlivanje otpadnih komunalnih i industrijskih voda bez prethodnog tretmana prečišćavanja, ukloniti divlje deponije i sankcionisati nelegalno šljunkarenje. Grad Čačak ima priliku da pomiri ekonomski razvoj i očuvanje biodiverziteta, ali za postizanje takvog cilja biće neophodan zajednički doprinos sa više strana.
Lokalna udruženja građana, poput “Zelenog talasa”, počela su da promovišu ovo područje 2020. godine, organizovanjem obrazovnih radionica za mlade, i pokušajem da približe ovu važnu temu gradskoj skupštini. Međutim, nijedna sednica nije pokrila ovu temu. Gradski rukovodioci tvrdili su da su im ruke vezane jer je zemljište u privatnom vlasništvu. Ovo nije u skladu sa činjenicom da je lokalna administracija prvobitno bila ta koja je pokrenula planove za razvoj ostrva.
Međunarodni primeri u kojima je došlo do uspešne obnove i očuvanja obala reka i rečnih ostrva u gradovima su brojni. Slučajevi poput Minhena, Seula, ili Njujorka pokazuju da je moguće obnoviti i očuvati reku urbanog područja u skladu sa prirodom, a ne po njenu cenu.
Mi omladina SNS-a smatramo da bi trebalo suvu Moravu iskoristiti kao jedan veliki parking za goste kafica.Smatramo da prirodi ovde nema mesta jer su i ptice postale dosadne.
Slažem se, već smo mi u omladinskoj organizaciji SNS Čačak pokrenuli inicijativu za betoniranje, dok ne smislimo detaljniji plan, ali da se odmah reši blato i vrzina na tom ostrvu, pa ćemo kasnije da zidamo!
Najbolje da srusimo ceo grad zbog zmija i leptirova.
Mi iz omladine SNS to nećemo dozvoliti. Već na proleće pokrećemo inicijativu izgradnje prestižnog stambenog bloka na prostoru gradskog parka, ta šuma i livada nam ne treba u centru grada, gde je opredeljen prostor za stanove, lokale, kancelarije i prestižne noćne klubove sa pratećim sadržajima (kockarnice, kladionice i poker aparate sa dugmićima).
Nema mesta leptirovima – prvo betoniramo, pa preko ide asfalt!
A vrh hahaha
Jbt sve j epostala sprdnja sa njima. Narod pravi skeceve.
Moraju se zapitati sto je to tako….
Ili da se vratis odakle su ti se matori skotrljali!
Hoće da seku drveće u gradu sa najzagađenijim vazduhom na svetu. To može samo najgora sekta.
Mi mladi iz SNS-a se ne slazemo sa vasim tekstom jer je vazduh u nasem gradu opravdano zagadjen zbog silnih fabrika koje otvori nas gradonacelnik u zadnjih 10 godina.Osim toga nas genije je dao predlog da se sledece grejemo na secku.To je ono kad sedis u kuci a vatrica ti pucketa.
Ne bih da Vam rušim sneška, ali biljke ne mogu vršiti prečišćavanje vazduha od čestica čađi i prašine, a pogotovu ne tokom jeseni i zime.
Sedi jedan.
Dodji u avgustu
Gradska vlast organizuje takmicenje u vatanju leptira kupusara i drugih gmizavaca.
Prva nagrada zlatni sendvic.
Samo hrabro. Bravo ČJN!
Koji bi idiot gradio u plavnom područiju. Izvinite zaboravih na našu vlast
Znaci,jedan čovek većinski vlasnik zemlje uticajniji i jači od grada tj države???
To ti je gotova stvar u Martu ili Aprilu,krecu radovi i izgradnja u suvoj moravi…Gradonacelnik tom istom
”većinskom vlasniku “ljubi ruku kad ga vidi i klanja se njegovoj porodici …a njegovom bratu ne sme ni ime da pomene,to je čovek koji se ne pominje.
Možda mu “većinski vlasnik”dozvoli da mu vodi posao na Moravi.tj.Milun mu bude sef personala…😃😉
A to je (vecinski vlastnik)?
I ko vam je uopšte ovaj mister ekologije, da nije možda mister univerzum?
Te zastarele priče o zaštiti trave i komaraca nas ne interesuju, Srbija nezaustavljivo srlja u napredak, pod vođstvom našeg predsednika Vlade i ništa nas ne može zaustaviti.
Zidamo, betoniramo i asfaltiramo, dok Evropa grca u dugovima, bez struje i gasa. Mi u donjem vešu provodimo zimu, dok se Nemac smrzava u stančiću i plaća gas 3.000 evra mesečno.
Ne znate vi dokle ćemo mi tek da doguramo!
Ne samo u gaćama već i sa lepezom u jednoj a koktelom u drugoj ruci…
P.S….u pedu ga zavuci !!!
Nisam bot! Kada bi se vodili ovom pričom realno, ništa do sada nije trebalo da se izgradi i stvori u gradu. Slažem se da je grad zagađen i da je divlja gradnja užasna. Ali po ovoj priči vreme treba da stane, što se do sad uradilo to je to. Taj deo grada će uskoro biti centar, ako se bude pravio most u Parmencu. Zar nije normalnije da se grad širi, ako ima potrebe ka Prijevoru i Parmencu, a ne sve trpati u centar grada bez ikakvog smisla.
De da se širi grad u morave? Esi ti kršten?