Na Divčibarama nema dovoljno vode za sve zbog nekontrolisane gradnje

Prošle nedelje porodica Radojković iz Zemuna boravila je za vreme državnih praznika na Divčibarama, na kojima tokom celog zimovanja nisu imali vode, a o čemu je Nova.rs pisala. Tada smo pitali JKP „Vodovod Valjevo“ zašto je skoro celo naselje na ovoj planini, počev od privatnih kuća, preko vikendica i dečijih odmarališta, već danima između 12 sati popodne pa sve do ponoći bez vode. Nakon vikenda od njih je stigao odgovor da količina vode koja se isporuči nije dovoljna da pokrije sve smeštajne jedinice na ovoj planini. Dakle, nema dovoljno vode za sve.

„Kapacitet fabrike vode na Divčibarama iznosi 10l/S, a ista trenutno radi u svom punom kapacitetu. Imajući u vidu da je zimska sezona i da su skoro svi smeštajni kapaciteti na Divčibarama popunjeni, količina vode koja se isporuči nije dovoljna da pokrije sve smeštajne jedinice“, piše u odgovoru ovog preduzeća.

Što se tiče poboljšanja vodosnabdevanja, iz ovog preduzeća navode da se nadaju skorijoj realizaciji projekta kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

„A to podrazumeva uvođenje 2 nove bušotine kao i izgradnju novog rezervoara, nakon čega očekujemo stabilnije vodosnabdevanje turističkog mesta Divčibare“ piše u odgovoru JKP „Vodovod Valjevo“.

Protiv sudbine se ne može, naravno, a nažalost, ni Marija i Miljana Pajić iz Šapca koje su se takođe tamo obrele za praznike i to sa šestomesečnom bebom, nisu mogle baš ništa da urade. Ali u pravom smislu – ništa.

„Stvarno ništa. Povesti malu bebu na put kojoj je voda preko potrebna pre svega jer je u pelenama, dakle kaki dva-tri puta dnevno, pritom tek je počela sa nemlečnom dohranom, a mi nemamo vode da joj skuvamo povrće, ravno je ludilu. Mi smo lude što smo se usudile na tako nešto“, priča nam Miljana.

Kako objašnjava, iako ju je muž odgovarao da pođe na put sa tako malom bebom i još da borave u vikendici u samoj šumi, ona je ipak želela da provede mini odmor sa sestrom i detetom.

„Žao mi je sestre jer sam je jedva ubedila da pođe sa nama. Rekoh, restorani i kafići nas ne zanimaju, nosimo sve što nam je potrebno za spremanje obroka za tih pet dana i to je to. Ja ću sve spremati, ništa da se ne brine. Međutim, šipak! Nismo imali vodu ni za kupanje, a kamoli za spremanje klope“, priča naša sagovornica.

Kada su stigle u smeštaj, gazdarica im je odmah rekla kakvo je stanje sa vodom, ali je napomenula da su nadležni najavili da će baš ovih dana biti vode biti non-stop. Ipak, to je bila varka.

„Ma kakvi, nismo imali trunke vode preko dana. Noću je bilo, ali je pritisk bio baš slab. No, nije nam smetalo u utorak jer smo krenule od kuće, ponele gibanicu, beba tek okupana, nije da nam je voda bila preko potrebna. Za piće nam je gazdarica ostavila balon od pet litara“.

Ipak, naredni dan je ceo protekao bez vode.

„Bilo je zeznuto zato što sam želela da spremam ručak. Nismo imale dovoljno vode za piće, a kamoli da je trošimo za nešto više. Bilo mi je žao sestre, baš se smorila, ona je onako, malo svojeglava, možete misliti koliko mi je prebacivala što je krenula. Kada nema vode, ne možete ništa da uradite. Najteže mi je bilo zbog bebe. Ukaki se, nemam ni vlažne maramice jer ih ne koristimo pošto ima atopijski dermatitis. Treba mi voda, a nemam je. Poludela sam. A tek za spremanje hrane… Verujete li da sam htela peške da krenem za Šabac, koliko sam bila besna?!“

Zato su odlučile da se posle tri „paklena“ dana vrate kući.

„Za ta tri dana koliko smo ostale tamo, iako je trebalo da boravimo svih pet i platili smo za toliko, bilo je vode samo u dva navrata, i to nekih dva-tri sata posle ponoći. Da l ‘ neću da ustajem noću da perem sudove, da se kupamo ili štaviše, da spremam ručak? Preselo mi majčino mleko. Beba, valjda, osetila da sam nervozna, pa se i ona unervozila. Zato sam pozvala supruga da dođe po nas što pre, kakvo zimovanje, kakvi bakrači. Propao nam je ceo odmor“, priča naša sagovornica dodajući:

„Prvo nas je slagala gazdarica. Situacija je i više nego očigledna – vode nema danima. Ko zna, zapravo, koliko to traje. I meštani isto kažu, pitaju nas što smo došle, kako ćemo bez vode sa malom bebom? Baš loše iskustvo, zaista“, kaže ova Šapčanka.

Da nestajanje vode na Divčibarama nije ništa neuobičajeno, za Nova.rs potvrdili su i meštani naselja.

„Ljudi moji, pa ovde više nema vode nego što je ima. Na Divčibarama je trenutno u toku izgradnja vodovodne mreže. Kažu da će izgradnjom mreže biti rešen jedan od gorućih poblema Divčibara s obzirom da postojeći kapaciteti nisu odgovarajući za rastući razvoj i interesovanje za Divčibare“, kaže meštanka koja je želela da ostane anonimna.

Ona je dodala da su na Divčibarama sve češće suve slavine zbog čega stari turisti koji su godinama unazad dolazili na zimovanja, više ne posećuju ovu planinu.

„Moj brat izadaje vikendicu jednoj porodici iz Petrovca na Mlavi, svake godine u isto vreme. Evo, ljudi već drugu godinu zaredom kako ne dolaze jer znaju da taj problem sa vodom još uvek postoji i nije rešen“, kaže naša sagovornica.