Pomoć samohranim roditeljima
Иако Устав Републике Србије самохраном родитељу гарантује посебну заштиту не постоји јасно правно одређење самохраног родитељства, што у пракси значи различито схватање ко се може сматрати самохраним родитељем. Претпоставка је да у Србији постоји око 18% породица у којима о деци брине само један родитељ.
Према Породичном законику родитељско право престаје смрћу родитеља, пунолетством детета, као и одузимањем родитељског права одлуком надлежног суда. Међутим, постоје и самохрани родитељи у фактичком смислу, односно родитељи који се сами старају о детету иако је други родитељ жив и није лишен родитељског права, али из фактичког разлога не обавља своје родитељске дужности, као у случају развода после кога само један родитељ, најчешће мајка, обавља родитељску дужност, иако у уско правном смислу не спада у категорију самохраног родитеља.
У нашој земљи су бројни проблеми са којима се суочавају самохране породице. Пре свега то су проблеми правне природе: недостатак потпуне правне дефиниције која би обухватила све случајеве самохраног родитељства, непостојање прецизне службене евиденције о броју самохраних родитеља, недоследна примена правила у постојећем систему заштите самохраних родитеља- тако у пракси приликом покушаја запошљавања долази до појаве дискриминације по основу породичног статуса иако закон то строго забрањује. Такође је недовољно искоришћена могућност из радно правног статуса о коришћењу клизног или флексибилног радног времена, рад од куће, као и увођење нерадне недеље не само за ову категорију људи. У пракси постоји и избегавање запошљавања самохраних родитеља у пуном радном односу већ само по уговору о делу или по уговору о привременим и повременим пословима, јер тиме послодавци избегавају проширена права трудница, породиља или самохраних родитеља.
Чести су и други проблеми самохраних родитеља као што су нерешено стамбено питање, мала примања, незапосленост, неплаћање алиментације, тешкоће у проналаску посла због немогућности усклађивања професионалних обавеза и обавеза према детету, недостатак помоћи у васпитавању и подизању детета, емоционална и психолошка исцрпљеност.
– Двери ће се као будућа власт која своју политику заснива на породичној политици, заштити породица, родитељства и рађања, залагати и за решавање проблема у којима се налазе самохрани родитељи почевши од прецизније правне регулативе која ће у пракси препознати све облике самохраних родитеља и омогућити њихово евидентирање, а онда и решавање проблема незапослених самохраних родитеља на начин да се омогући њихова позитивна дискриминација приликом запошљавања, да се оформи посебан државни фонд, по принципу фонда солидарности, из кога би се обезбеђивао новац за незапослене самохране родитеље или за оне са малим примањима као и надокнада за неисплаћене алиментације, посебне кредитне линије за обезбеђивањe стамбеног простора. Омогућити самохраним родитељима, када је то потребно, бесплатну правну помоћ, као и психолошку помоћ у сваладавању свакодневних стресова или емоционалне и физичке исцрпљености и тиме створити услове да самохрани родитељ постане задовољни и успешни васпитач своје деце – каже Марија Ћумуровић, Женска снага Двери Чачак.
______________________________________________________________
Samohrana sam majka,i pored zaposlenja,najveci problem sa kojim se suocavam godinama je neredovna alimentacija. Jedino sto mi samohrani roditelji mozemo da uradimo po tom pitanju je da tuzimo i da cekamo da sudski organi rese to pitanje. To podrazumeva da svaki put spremimo 150 e za tuzbu i da cekamo po nekoliko meseci da nas tuzioc pozove. Nakon toga se drugi roditelj uglavnom dogovori sa tuziocem da dug izdrzavanja plati u ratama. I tako svaki put. Mislim da zakon treba biti ostriji i ‘brzi’ po ovom pitanju,jer je upitanju izdrzavanje deteta.
Pomagao Radoš dok je živeo ovi novi zaboravili da postoje deca sa jednim roditeljom hvala Radošu za svaku patiku trenerku za osmeh na licu dece
Drzava treba da daje stanove povoljno za samohrane roditelje ,a ne samo policiji