Novi broj Čačanskih novina

Od utorka, 21. februara, u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

Srbistanski neprijatelj broj jedan

Ako ste kojim slučajem pomislili da su čačanski Dverjani digli glas protivu srebroljublja koje do bola vređa verska osećanja građana, a koje je u Srpskoj poslovnoj crkvi dostiglo takve razmere da još samo fali da se legalizuje prodaja oproštajnica, onda znajte da niste u pravu. Baš kao što grešite ako mislite da verska osećanja građana i Dverjana vređa dodela crkvenih odlikovanja likovima bez ikakvog moralnog kredibiliteta, ali sa pozamašnim bankovnim kontom. Naravno Dverjani sad i onda nisu imali šta da kažu i zamere Pahomiju, Ilarionu ili Kačavendi koga je čak i Sinod razrešio vladičanskog čina. Nije valjda da su njihova pedofilija i sodomija bogougodne. Njih je u srce dirnulo nekoliko slika sa eksplicitnim sadržajem izloženih u čačanskom Kulturnom centru, iz čega jasno i nedvosmisleno proizilazi da je u Srbistanu umetnost koja nije po meri Dverjana ključni uzrok višedecenijske moralne truleži i licemerja koji iz dana u dan dobijaju sve veće razmere.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Internet čaršija

Das ist Wagner

Na nekom nivou ipak ima saglasnosti između naci grupa i režima: niko ne ide nigde i ne može da preduzme ništa. Nemoć je potpuna. U suštini, oni nisu protivnici, kosovski zavet im je identičan i zasniva se na otrcanoj epskoj melanholiji koja se razbija sterilnom odlučnošću, galamom, mržnjom i pretnjama. Problem nastaje pri pokušajima da se pojmi širenje Putinovog rušilačkog pohoda. Puzajući transfer bilo kakvih oblika rata na Balkan, oslobodilo bi Moskvu dela globalnog pritiska i rasteretio ukrajinsku kampanju „drugim i tuđim sredstvima“, na prostoru naviklom da lako plane.

Piše: Ljubodrag Stojadinović

Prilozi istoriji čačanske košarke

Kako je počeo košarkaški rat Čačka i Beograda (1)

Čačani su imali puno razloga da budu ponosni na svoje košarkaše u to vreme. Juniori su bili viceprvaci Jugoslavije (1950), seniori su izborili pravo da igraju u Prvoj jugoslovenskoj ligi (1951), Čačak je imao kvalitetnije klubove u odnosu na sve gradove u regionu, a Borac je bio jedini jugoslovenski prvoligaški klub južno od Save i Dunava. Zato je ceo grad sa puno optimizma čekao takmičarsku 1952. godinu.

Piše: Miloš Timotijević

_______________________________________