Mirko Poledica o izborima u FSS

Nemanja Vidić danas je i zvanično podneo dokumentaciju kojom se kandidovao na izborima za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Uprkos velikim pritiscima na delegate sakupio je neophodnih pet potpisa, a jedan od njih je i Mirko Poledica, predsednik nezavisnog sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“.

U razgovoru za Danas Poledica kaže da još uvek nije poznato ko su, osim njega, oni koji su pružili Vidiću podršku, ali da će se to uskoro saznati.

– Niko nema obavezu da javno podržava nekog od kandidata. Čak ni ovi regioni koji su podržali Džajića to nisu morali da učine, ali su se udvrali svojim nalogodavcima. Recimo, ovaj Živanović iz Zapadne Srbije je otišao u Savez i slikao se sa Šurbatovićem, bez obzira na to što se potpisi predaju kandidatu, a ne u FSS. Ne znam kako bih to nazvao osim idiotskim postupkom.

• To što je Vidić danas podneo kandidaturu znači da je, uprkos velikim pritiscima, sakupio dovoljan broj potpisa.

– Ja sam jedan od potpisnika, ali ne znam ko su još četvorica. Mislim da to nije bio problem za nekoga poput Nemanje Vidića, uprkos svim pritiscima. Sad predstoje izbori, za koje je važno reći da je glasanje tajno, prvi put se ne diže ruka prilikom glasanja, već se zaokruži ime na listiću i ubaci u kutiju. To znači da neće moći da kontrolišu kao što su činili ranije.

• Kako tumačite ovoliki pritisak na ljude koji glasaju, medijsku hajku, pisanje grafita na Ubu…

– Takve stvari se dešavaju u svim sferama društva, pa zato ni fudbal nije pošteđen. Jedina razlika je to da zbog svoje popularnosti fudbal ima više prostora u medijima. Živimo u državi u kojoj su ljudi izuzetno izloženi pritiscima, puno njih radi u nekim društvenim firmama i plaše se za egzistenciju. Ne dešava se ništa što nismo očekivali. Ima puno zloupotreba, ljudi se pozivaju na neke više političke instance a zapravo lažu. Nažalost, to je slika i prilika našeg društva. Postoji uticaj na delegate, o čemu govori i ono što se dešavalo u oktobru, kada su ljudi krenuli na Izbornu skupštinu pa ih je neko zvao i rekao im da ne idu. Oni su samo formalno delegati, a zapravo nemaju svoje mišljenje, samo im se kaže za koga da glasaju i oni to urade. Ja sam razgovarao sa velikim brojem delegata i oni mi svi kažu da bi podržali Nemanju Vidića, ali ne smeju to da urade. Opravdanje im je da živimo u takvoj državi, a ne vide da bi pomogli svojoj državi tako što bi izabrali boljeg kandidata, koji će Srbiji doneti puno dobrih stvari. Da su slobodni izbori siguran sam da bi Nemanja Vidić dobio svih 85 glasova.

• Da li činjenica da je glasanje tajno ipak može da donese neočekivan rezultat?

– Ja sam generalno optimista, siguran sam da je Nemanja Vidić najbolji kandidat i da bi država imala ozbiljan benefit od njegovog izbora. Dragan Džajić je legenda jugoslovenskog i srpskog fudbala, ali on već 15 godina ne radi u fudbalu. Razgovarao sam sa nekoliko mojih kolega iz inostranstva, bivših fudbalera – ljudi van Srbije ne znaju ko je Dragan Džajić, nikad nisu čuli za njega. Njegovo vreme je odavno prošlo, mlađi od 50 godina ne znaju ko je on. A za Nemanju Vidića znaju svi, i oni koji imaju deset i oni koji imaju 80 godina. Nemanja Vidić je svetski brend, a Džajić jugoslovenski. Pritom, pitanje je da li Džajić može da nas reprezentuje u svetu, koje jezike priča, kakve ima kontakte, da li ima energiju za taj posao – predsednik FSS mora da putuje, da traži partnere, da razvija klubove, infrastrukturu… Ključno pitanje je da li je on sposoban da se bavi tim poslom. Nije prirodno da čovek koji ima 86 godina radi taj posao. Pa nije slučajno UEFA donela propis da funkcioner ne može da ima više od 70 godina, nisu oni ludi. Kao što fudbaler ne može da igra sa 45 godina.

• Da li je moguće da je njegova kandidatura zapravo način da uskoro neko drugi preuzme njegovo mesto?

– Pa svi znamo da je Džajić zapravo mamac kad zabacite štap u vodu. Ne kandiduje se zato što hoće i zato što ima neku ideju. Znamo svi o čemu se radi. On je, nažalost, žrtveno jagnje. Njega je abolirao predsednik države, ali ga nikada nije abolirao narod i sad ima istorijsku šansu da ga abolira narod. On treba da kaže: „Ja to ne želim, Vidić je moje dete, ovo su ljudi koji mogu mnogo više da urade nego ja“. Sam će da odluči da li će otići u legendu ili u zaborav. Ako se bude povukao i podržao Vidića otići će u legendu, a ako bude pristao da bude mamac na kraju štapa otići će u zaborav. Pruža mu se istorijska šansa da bude najveći pobednik ovih izbora ako se povuče i najveći gubitnik ako pristane da bude paravan iza kojeg će drugi ljudi raditi neke svoje poslove. Na njemu je da odluči – kaže u razgovoru za Danas Mirko Poledica.

Izvor: Danas

__________________________________________________________________