Srbi vode reprezentaciju Mjanmara

Fudbalski trener Milovan Ćirković je godinu i po dana proveo na klupi seniorske reprezentacije Mjanmara kao asistent šefa stručnog štaba Radojka Avramovića kome je pomagao i trener golmana Predrag Dinčić. Fudbalski, Ćirković smatra da su igrači nekadašnje Burme još uvek na niskom nivou iz više razloga.

„Pre svega veoma kasno počinju da treniraju, potom seniorski timovi dolaze u Rangun i tu ostaju po mesec dana gde igraju utakmice“, kaže Ćirković. „Mi smo pratili te mečeve i imali uvid u sve igrače, tačnije, tako smo birali potencijalne reprezentativce i pravili seniorsku selekciju“.

Da li ste uspeli da zabeležite neki zapaženiji rezultat?

„Sa našim stručnim štabom na čelu uspeli su da osvoje prvi međunarodni trofej na turniru koji je održan na Filipinima. Takmičili smo se i na Maldivima, ali smo izgubili od Singapura, dok se uspehom smatra remi sa Malezijom koja je kasnije trijumfovala na turniru. Sad smo počeli kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, u grupi smo sa Kuvajtom, Libanonom, Laosom i Južnom Korejom. Odigrali smo dve utakmice, u Laosu smo igrali nerešeno 2:2, mada smo po igri morali da pobedimo. Mjanmar je suspendovan, pa utakmice reprezentacija igra na Tajlandu, tamo smo dočekali Južnu Koreju, izgubili smo sa 2:0 što se mora smatrati uspehom“.

Kakva je situacija sa nacionalnom ligom Mjanmara?

„Liga ima četrnaest klubova koji uglavnom igraju u Rangunu. Igrači su izuzetno niskog rasta što je veliki nedostatak. Kad dođu na megdan sa recimo Južnom Korejom, gde su korpulentni fudbaleri, oseti se taj hendikep. Moram priznati ima talentovanih igrača, ali sve je to slabo u odnosu na zemlje gde sam ja radio. Mora puno truda da se uloži  i u rad sa reprezentativcima, na tehnici , šutu, kao da imaju sedamnaest godina“.

Koliko u timovima ima stranaca?

„Ima ih najviše iz Afrike, Brazila, ali i sa ovih naših prostora iz Srbije, Hrvatske, BiH…Uglavnom dovode štopere i špiceve što posle pravi problem u reprezentaciji. Svaki tim može u igri da ima trojicu stranaca, dok je četvrti na klupi. Trenutno, u ligi glavnu reč vodi Jangon sa našim Miodragom Ješićem koji je imao sve pobede.  Inače, fudbal jeste popularan, neke reprezentativne utakmice mlađih kategorija pratio je pun stadion, ali neke prvenstvene mečeve prati jedva par stotina navijača“.  

Koliko su solventni klubovi Mjanmara?

„Pa, čim ima stranaca trenera i igrača znači da ima i novca mada se radi o jako siromašnoj državi“.

Kako se u Mjanmaru „troši“ vanfudbalski život?

„Rangun je ogroman grad sa šest miliona stanovnika, gužve su ogromne, a grad se razvija velikom brzinom, može se reći da je veliko gradilište. Grad je u šumi, ima puno zelenila, klima je tropska, temperture su do 35 stepeni i kad padne kiša opadne za stepen, dva. Interesantno, kažu da je zemlja bogata prirodnim resursima, nema čega nema. Inače, ljudi žive od plate koja se kreće u rasponu od 100 do 200 dolara. Sa druge strane grad je krcat hotelima sa pet zvezdica gde je recimo kafa pet dolara. Što se nas tiče mi smo imali vrhunski smeštaj“.

Da li ste se navikli na tamošnju kuhinju?

„To mi je bio najveći problem, jednostavno nisam mogao da se naviknem na njihova nacionalna jela, osim na piletinu. U svakom jelu je pirinač. Jedva sam čekao da se vratim u Srbiju i okrenem se našim dobrim specijelitetima“.

Koliko godina ste proveli van Srbije radeći kao trener?

„Negde oko sedamnaest godina, u Kuvajtu sam bio osam godina, zatim sam u dva navrata bio u Omanu, u Saudijskoj Arabiji sam bio pomoćnik Milovanun Rajevcu. Dobre rezultate sam ostvario u Tanzaniji, okitio sam se sa četiri trofeja. Što se rada tiče u Kuvajtu je lepo za stvaranje, ali što se  života tiče poznato je da je Kuvajt zatvoren kao i Saudijska Arabija, nema alkohola, sve je zatvoreno posle jedanaest uveče. Oman je pun zelenila, otvoreniji je i lepši od Kuvajta, ima svega od planina do mora. U Mjanmaru je izražen noćni život sa puno stranaca. U svakom slučaju sam prezadovoljan što sam video različite gradove i kulture“.

Radojko Avramović je ostao selektor Mjanmara, ali je postavljen uslov da ima domaće saradnike. Vama ističe ugovor poslednjeg dana jula, kako razmišljate o nastavku karijere?

„Već sam imao dva poziva iz Tanzanije, došao sam da se odmorim u Srbiju, makar mesec dana, međutim posao je takav da za sedam dana moraš da pakuješ kofere. U svakom slučaju rad u klubovima je stresan, dok je rad sa reprezentacijom mnogo lagodniji“, zaključio je profesor Ćirković.

Mozzart Sport