Pandorina kutija pravosuđa

*Nedelja, 26. februar 2023. posle odgledanog „Utiska nedelje“

Mislila sam da će iz advokature poteći revolucija u pravosudju. Iz advokature, koja bi trebalo da bude nezavisna kao sudstvo i samostalna kao tužilaštvo. I slobodna, kao advokatura i niko više.

Iz advokature, koja formalno pravno nije deo pravosudja, ali bez nje pravosudje ne može da postoji. Ni jedna profesija, osim advokature, nema tu privilegiju da sama sebe reguliše. Neću se baviti detaljima, koji onima koji nisu pravnici, na prvu ne mogu da budu jasni, samo ću ponoviti da je jedino advokatura slobodna. Tako je zamišljena i to ne bez razloga. Ni tim razlozima se neću sada baviti.

Samo ću konstatovati ono što je nesporno i poražavajuće za advokaturu. Da danas advokatura pliva u društvenom dnu i talogu.

Većina advokata danas preživljava za ‘leb i mleko, ona manjina, dobro bogata, za pare ili položaj ili za uglavnom oboje, daleko je od advokature.

Sad će neko reći, pa što i vi advokati ne biste plivali po milju, kad većina nas iz drugih profesija pliva po mulju? Ni time se trenutno neću baviti, samo ću konstatovati da je advokatura jedinstvena profesija, različita od svih ostalih, po svojoj poziciji, ulozi i značaju u svakom društvu. Ne razumete me? Nema veze, za sada.

Juče je bio Dan advokature. Proslavljen od strane Advokatske komore Srbije, k’o svaka svadba. Pretpostavljam, nisam prisustvovala svečanosti. No, videh objavu predsednice Advokatske komore Srbije, Jasmine Milutinović, moje drage i dobre poznanice, dobrog advokata, kako „AK Srbije ne želi da učestvuje u politizaciji unutrašnjih organizacionih pitanja u tužilaštvu, kada su dve tužiteljke same tražile premeštaj„.

Usput im je na proslavi Dana advokature, ukoliko je tačna informacija koju sam dobila, pravio društvo tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, trenutni pajac pravosuđa. Možda grešim, ali meni nije poznato da je ikada do sada, što je sramotno samo po sebi, proslavi Dana advokature prisustvovao tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu (što je opet posebna tema, kojom se sada neću baviti).

Neću kriti da me je na ovaj tekst podstakao večerašnji Utisak nedelje. Neću kriti da u advokaturi jedva preživljavam kao većina advokata, a zamislite, Čačanka sam, a nema mesta u pravosudju gde sada Čačani ne vladaju. Neću kriti ni to da većina tih Čačana vladajućih u pravosudju misle, pa ko te bre šiša, da se ne izrazim drugačije, kad nećeš da igraš kolo „po pravilima“.

E pa, da se obratim Čačanima, radi sopstvenog nepraktičnog statusa, koji drže vrhovne funkcije u pravosudju: jebite se, svi do jednoga, pre ću da preživljavam nego da vam se pridružim. Jer ste prodali sve što treba da bude pravosuđe. O imenima i prezimenima neću ni da govorim. Ima ih mnogo. Neka mene na mrvicama, ja znam od kog pravosudnog gena potičem, od onog da se svi skupite na gomilu pa da se ustrostručite, niste ni do malog nožnog prsta. I to je to. Ja izabrala, oni izabrali. Sada je tako. Mirna Bosna, što bi rekli. I završavam sa ovim neplaniranim privatnim odlaskom u današnje pravosuđe.

Da se vratim temi: revolucija u pravosuđu potekla iz tužilaštva! Iskreno, šokirana sam. I nekako ponosna. „Slobodnu“ advokaturu su polomili, a ustrojeno tužilaštvo se probudilo! Svaka čast koleginicama iz tužilaštva Bojani Savović i Jasmini Paunović i onoj koleginici koja se kao gledalac uključila i imenom i prezimenom predstavila u Utisku nedelje. Zorana Ćurčić. Sve one rizikuju disciplinske postupke i razrešenje. Svaka čast, kapa do poda.

Očigledno je da ovo nisu izrežirani nastupi. Ovo je prosto, da prostije ne može biti. Radim svoj posao kako najbolje umem i ne dam da me više drugačije predstavljate i da me zloupotrebljavate. I to je to: ljudska čast i ljudsko dostojanstvo.

A gde se zaglibila časna advokatura? Izmedju „AK Srbije ne želi da učestvuje u politizaciji unutrašnjih organizacionih pitanja u tužilaštvu“ od strane Predsednice Advokatske komore Srbije i protesta dela advokata, većinom onih koji bi nas, da živimo u normalnom društvu, bilo sramota da su deo nas. Podseća me tu nešto na 5. oktobar, znate ono, oni pametni ćute, govna isplivaju na površinu, zalažući se za vrednosti, pa se opredeli. I tako propadamo decenijama. I tako „mi pametni“ mislimo o ličnoj i profesionalnoj časti, oni „glupi“ misle o svom statusu i položaju i parama, naravno. I sve je tu jasno.

Srce bi mi bilo na mestu da se Jasmina Milutinović, kao Predsednica Advokatske komore Srbije, časno oglasila, i podržala koleginice tužiteljke, jer bi tako održala i čast advokature. Ovako, odosmo mi advokati do djavola, ostajemo i dalje smetlište, u koje smo se pretvorili poslednjih godina, od kada se Aleksandar Vučić odlučio da nas obriše gumicom, onom za osnovnu školu, ispravno misleći da mu od advokature preti najveća opasnost. Očigledno da je nas obrisao tom gumicom za osnovnu školu.

I još nešto. Ako ovaj istup večeras, tri tužiteljke koje su se imenom i prezimenom predstavile večeras u jednoj televizijskoj emisiji, znači da im je dosta, po cenu razrešenja, onda neka je sramota predsednicu „slobodne“ advokature i svih nas advokata.

Tužiteljke koje su istupile večeras, verujem da ne znaju u šta su se upustile, jer je svaka od njih branila samo svoje pravo na častan rad, saznaće ubrzo i neka samo istraju, što nije lako. Nadam se iskreno da će se oglasiti i ostali tužioci i sudije, što više, to bolje, kad je već “ slobodna“ advokatura, ona koja bi trebalo da je bila motor promena, debelo zakazala, na sopstvenu sramotu.

Otvorila se Pandorina kutija, gde niko nije očekivao. Na nama je sada hoćemo li ostati miševi, ili ćemo ćemo se, u ime profesija kojima se bavimo, potpisati imenom i prezimenom. Mislim i na tužioce i na sudije i na advokate. Mada sramotu advokature ništa ne može sprati.

Jelena Ćirović, advokat

_______________________________________________________________________