Rekreativci – prvi kandidati za infarkt

Načelnica Odeljenja za transplantaciju srca u Kliničkom centru Srbije dr Emilija Nestorović uspela je u svom poslu da spoji dve omiljene stvari: medicinu i sport. Pre odluke da studira medicinu, 12 godina profesionalno je igrala odbojku, danas najmanje tri puta nedeljno vozi bicikl. Kao član Uefe za edukaciju doktora u sportskoj kardiologiji, naša sagovornica držala je obuku za 40 lekara raznih specijalnosti u Srbiji, kojisu učili kako da zbrinjavaju urgentna stanja na terenu, kako da brinu o srcu i zdravlju profesionalnih sportista. Na svom radnom mestu kardiologa u beogradskom Kliničkom centru, doktorka, međutim, sve češće ima priliku da vidi koliko neumerenost u sportu ili fizičkoj aktivnosti rekreativaca može da bude kobna.

– Vreme je godišnjih odmora kada ljudi imaju više slobodnog vremena i često žele da nadoknade sate sedenja i neaktivnosti tokom radne godine, a onda precene svoju kondiciju i utreniranost i dožive infarkt. Rekreativci čine najrizičniju grupu – upozorava naša sagovornica.

Tipična situacija je sledeća: čovek misli da je zdrav, jer nikada nije uradio ni najosnovnije preglede srca, i veruje da se njemu ništa ne može dogoditi. Često se u mladosti bavio nekim sportom, posle napravio dugu pauzu, vremenom se ugojio… 

– Infarkt srca posledica je suženja na krvnim sudovima srca. Ako krvni sud nije sužen više od 70 odsto, pacijenti misle da su zdravi, jer ne osećaju nikakve tegobe i ne slute opasnost. Da se utvrdi kakvo nam je stanje srca, EKG nije dovoljan. Potrebno je uraditi i ultrazvuk srca i test opterećenja. Ako se pokažu promene na krvnim sudovima, za te ljude najbolji savet je da šetaju – kaže dr Nestorović.

Preglede jednom godišnje i pre 40 godina preporučuje svakome kome je u porodici neko umro od naprasne srčane smrti.

– Najgore za srce i krvne sudove jeste baviti se sportskom aktivnošću samo jednom ili dva puta nedeljno. Ukoliko ne možete da odvojite za sport barem tri do četiri termina nedeljno, bolje je da samo šetate. Naravno, ovo je savet za osobe koje nisu u dobroj kondiciji ili imaju neki problem sa srcem. Ako je srce zdravo, nikakvih problema neće biti – kaže naša sagovornica.

Kada istrči na teren za mali fudbal ili tenis sa društvom iz kraja, svakom rekreativcu znaci upozorenja da „nešto nije u redu” i da srcu ne prija fizička aktivnost treba da bude jak zamor na mali napor već posle početka fizičke aktivnosti. Znači, posle 10 ili 15 minuta.

– Nije samo bol znak upozorenja. Ne treba olako preći ni preko bilo kakvog znaka nelagode, pritiska u grudima, u ramenima, laktovima, vratu… Lupanje srca uvek će biti prvi znak, ali to može biti i znak loše opšte fizičke kondicije, a ne znak da sa srcem nešto nije u redu – objašnjava sagovornica.

Doktorka podseća da danas postoje različiti uređaji, koji mere puls prilikom bavljenja sportom.

– Te razne spravice mogu da se nose oko zgloba ili na ruci ili se prikače za sportsku opremu. Postoje i pokazatelji rada srca koje se nalaze na samim spravama za vežbanje. Jesam zagovornik tih uređaja, jer oni realno procenjuju koliko se puls povećava tokom fizičke aktivnosti. Očekuje se da se puls poveća čak i dva, do dva i po puta od normalnog pulsa u mirovanju – objašnjava sagovornica.

Dr Nestorović pojašnjava kako su vrednosti pulsa individualne, pa se normalnom frekvencom smatra puls od od 60 do 100 otkucaja.

– Ako sportista vidi da je njegov puls veći od 220, zavisno od stepena fizičke opterećenosti, treba da stane. Naravno, ako šetate ili vozite bicikl, puls ne treba da vam bude 220, ali ako nek trči sprint, to može da očekuje. U sportu postoji formula: od postignutih otkucaja odbije se broj godina. To je frekvenca normalna u naporu – kaže naša sagovornica.

Doktorka Nestorović ističe da na ovakvim, julskim vrućinama ne smemo da zaboravimo koliko je važno piti dovoljno tečnosti, i to bez obzira da li smo odlučili da se bavimo sportom ili ne. Otkriva i tajnu ljubičastog napitka Novaka Đokovića:

– Videli smo da tokom napornih mečeva, naš Novak pije neka „šarena” pića roze ili narandžaste boje. To su sportska pića, koja se preporučuju ne samo profesionalnim sportistima, nego i rekreativcima. Ona sadrže sedam do osam grama šećera odnosno ugljenih hidrata na 100 mililitara. Ako trening ili meč traje duže od sat i po vremena, takav napitak treba da sadrži i određeni procenat soli – kaže dr Nestorović i dodaje kako će nas dovoljno tečnosti poštedeti bolova i grčeva u mišićima i oporaviti telo za sledeći trening ili rekreaciju.