Како је лик Надежде Петровић доспео на новчаницу од 200 динара

Ових дана отпочело је обележавање 150 година од рођења Надежде Петровић, велике уметнице, зачетнице српског модерног сликарства. Тим поводом отворене су и пригодне изложбе – једна у чачанској уметничкој галерији која носи њено име, а од Дана државности и одликовање, друга у Народном музеју у Београду, као досада невиђена поставка њених дела. Ово ме је подстакло да се присетим још једног догађаја у вези с њеним именом. Догодило се то у пролеће 1996. године, док сам био посланик у Скупштини Србије, када сам се више пута састајао с мојим Чачанином Душком Јовановићем, у то време једном од руководилаца Завода за израду новчаница и кованог новца.

Када је Јовановић ускоро постао и директор завода у Топчидеру, заједно смо закључили како би лик велике сликарке Надежде Петровић (Чачак, 1873 – Ваљево 1915), уметнице великог талента, која је ишла испред времена, а страдала као болничарка у Првом светском рату, био најбоље решење. Овај заједнички подухват убрзо је реализован. Новчаница је рађена у дубокој штампи, са одговарајућом заштитом.

Потом смо дошли до податка да је само лик још једне жене, краљице Марије Карађорђевић (1900–1961) доспео на једну папирну новчаницу – од 1.000 динара. Она је, као и наша Надежда, била ратна болничарка, а потом и супруга краља Александра и мајка последњег југословенског краља Петра Другог. Позната је и по томе што је за хуманитарне потребе издвајала све своје приходе, па и сопствени мираз, који је имала као румунска принцеза. Била је, иначе, прва жена на Балкану са возачком дозволом, па је често виђана по Београду, неуобичајено у то време, како вешто управља аутомобилом.

Почетком 2021. године, у Монтевидеу, главном граду Уругваја, приређена је изложба папирних новчаница са ликом заслужних припадница лепшег пола, које су штампане у Аргентини, Бразилији, Мексику, Колумбији, Чешкој, Немачкој. Норвешкој, Данској и Естонији. Међу њима била је и наша новчаница од 200 динара.

Родољуб Петровић,
Чачак