Prethodni članak
Voće ćemo plaćati mnogo skuplje u odnosu na prošlu godinu
Temperaturne promene su smrt za voće, naročito kajsiju, upozoravaju stručnjaci, a to će uticati i na cenu, pa ćemo omiljene voćne poslastice plaćati čak i do dvadeset odsto više nego lane. Voćari i povrtari najviše strahuju od baba marte i najavljenih niskih temperatura u trenutnom periodu.
Žarko Damljanović, voćar iz čačanskog sela Miokovci kaže da su stabla kajsije, naročito starija, mnogo oštećena od suše koja ih je zadesila prošle godine.
– Tu ne očekujemo veliki rod, a mlađa stabla su dosta krenula u odnosu na lane. Ukoliko bi se temperatra spustila na minus dva do tri, imali bismo velika oštećenja – objašnjava on za Nova.rs i dodaje da najviše strahuje od baba marte.
Prema njegovim rečima, kod mlađih zasada pre kreće vegetacija i počnje cvetanje što može biti veliki problem. Na naše pitanje da li može to da se spreči Damljanović kaže da se takozvano zadimljavanje pokazalo veoma loše.
– Ima ljudi koji pale stare gume, ali i mešaju strugotinu i slamu da bi podigli temperaturu. Međutim, u praksi se to pokazalo kao netačno – ispričao nam je Žarko.
On ima dva hektara pod kajsijom, a ukoliko temperatura pređe ispod minus sedam osam te da traje oko osam sati može da desetkuje rod.
– Prošle godine smo imali oštećenje od mraza, a potom od suše pa je bilo sitnih plodova, što je umanjilo prinos. Na primer sanduk jabuka u prvoj klasi, koje takođe gajim ima od 70 do 75 plodova, a u drugoj oko 130 što praktično znači da bi bio duplo manji rod zbog nepovoljnih klimatskih uslova.
Na naše pitanje da li je osigurao voćnjake od mraza Damljanović kaže da to jedino radi Kompanija ‘Dunav’.
– Ove godine su nenormalni uslovi za to. Učešće je dvadeset odsto od osigurane sume, a poskupela je i osnovna premija. Nemamo nikakve koristi i koliko ja znam, skoro niko ili nije ulazio u tu proceduru. Treba da bude šteta oko sedamdeset do osamdeset odsto da bi proizvođač dobio povraćaj i bio na nuli – istakao je Damljanović. Kako je dodao, plan je bio krčenje mnogih voćnih vrsta, poput trešnje, ali je odustao.
– Ona nosi lep rod, jer imamo poznije sorte, zasad se još uvek ne zna kako će cvetati pa ćemo znati za dvadesetak dana šta će i kako će biti stanje sa njom – zaključio je Damljanović.
Vladimir Đurović iz čačanskog sela Slatina uzgaja voće i pšenicu na velikim površinama, budući da ima farmu bikova.
– I za pšenicu kasni mrazevi mogu da budu veliki problem, kao i voće jer imam četiri hektara jabuke i šljive. Vegetacija je ubrzana, iskreno se plašimo baba marte. Može da ‘obriše’ sve – objašnjava Đurović ističući da kod jabuke ima dva cvetanja.
U tom slučaju drugi cvast bi mogao da donese neki rod, ali svakako umanjen. Ako bude mraza, skida ih sve ko jedan dva, zaključuje Vladimir Đurović.
Dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih stručnjaka za voće na Balkanu kaže za naš portal kaže da je su voćne vrste završile duboku fazu fiziološkog mirovanja kada temperature nemaju uticaja.
– Sada je u fazi ekološkog mirovanja i dobar deo voćnih vrsti je krenuo, pa ove temperature ne odgovaraju ni jednog od njih, ali ni biljnim. U pojedinim regionima Srbije je kajsija cvetala što će sigurno ostaviti posledice na kvalitet i prinos – objašnjava dr Leposavić. Prema njegovim rečima, čak i ukoliko ne budu ekstremno niske temperature, sigurno će doći do izmrzavanja i izostanka roda.
– Kolebljivi uslovi, toplo-hadno pogoduju razvoju brojnih oboljenja poput bakterioza, gde ne postoji adekvatna zaštita. Antibiotici, koji ih uprkos zabrani pojedinci koriste, neće pomoći – smatra dr Leposavić.
Prema njegovom savetu, rezidba kod drvenastog voća ima veliki uticaj u usporavanju fiziloških procesa i kretanju vegetacije u zavisnosti od voćne vrste.
– Pravilno orezivanje zna da uspori vegetaciju čak do petnaestak dana. Kada je malina u pitanju proizvođači bi trebalo da pravilno vežu izdanke, jer oni daleko kasnije kreću. Valjalo bi da oni, kada je temperatura preko sedam stepeni, upotrebe nešto od bakarnih preparata u kombinaciji sa mineralnim uljima, budući da oni utiču na usporavanje fizioloških procesa. Moram da se vratim, ipak na kajsiju, jer voćari oko tri četiri godine ostaju bez ikakvog roda, a i ono što ostane bude desetkovano gradom ili drugim nepogodama – zaključio je dr Aleksandar Leposavić.
Sa njegovim stavovima se, uglavnom, slaže i analitičar poljoprivrednog tržišta Žarko Galetin. On kaže u izjavi za Nova.rs da je lepo vreme u decembru i januaru isprovociralo vegetaciju čime su, po njegovom mišljenju najugroženije kajsije, breskve i rane trešnje. Na naše pitanje koliko će to uticati na cenu voća naš sagovornik kaže da će je manji prinos uvećati.
– Naravno sve će zavisiti od tržišta. Kada je mali rod ili oštećen plod, bez obzira na voćnu vrstu cena će biti znatno uvećana, čak i do dvadeset odsto. To je činjenica. Ono što je sasvim izvesno, proizvodnja je poskupela, preparati kojima se voće tretira, đubrivo, a da ne pominjemo cene nafte koja je neophodna prilikom mašinske obrade voćnjaka – zaključio je Galetin za naš portal.
______________________________________________________
A sto moramo kajsiju i jesti,kivi je bas jeftin kao i pomorandze.
Nasi vocari bi da imaju profit bar 300%.
Misle poljoprivrednici da uzmu dusu narodu ,e nece moci.
Zašto morate biti zlobni?
Sve ode u peršun. Cene skacu
Da vam poljoprivrednici ne uzimaju dušu,vi najblaže rečeno,jedite EU đubre!