Clio: Razgovor o ediciji ARS SCENA

REČNIK IZVOĐENJA I SAVREMENOG POZORIŠTA – prevela s francuskog: Milica Šešić

Nezaobilazno štivo za poznavaoce i proučavaoce teatra, ali i svakoga ko je zainteresovan za njegov uzbudljiv i živ razvoj. Čitalac ovog rečnika nije pasivni recipijent normativnih definicija, već aktivni učesnik pozvan da pronađe vlastiti put kroz razgranat lavirint termina podložnih raspravi. On, kako to kaže autor, treba da bude slobodan da skače sa jednog pojma na drugi, a u ovoj knjizi imaće priliku da se upozna ili produbi svoje znanje o bodi-artu, drami života, „kat-ap“ tehnici, lajv-artu, pozorištu zajednice, primenjenom pozorištu itd.

Dragan Klaić

POČETI IZNOVA – PROMENA TEATARSKOG SISTEMA

Pozorišni profesionalac i univerzitetski profesor, Dragan Klaić, posmatrao je uzlet komercijalnog pozorišta i njegov rastući profesionalizam sa sve većom zabrinutošću zbog posledica po nekomercijalnu scenu. Imajući u vidu rivalitet, blizinu, pa čak i umrežavanje ova dva sveta – jednog koji juri za profitom i drugog koji se održava državnim subvencijama – autor se u ovoj knjizi zalaže za njihovo jasno razgraničenje. Pitanje koje postavlja jeste kako ove pozorišne kuće, trupe, prostori, festivali, studiji kao i infrastruktura koja ih podržava i na koju se oslanjaju, mogu da se održe u konkurenciji sa komercijalnom zabavom, u situaciji oslabljene podrške državnih organa.

Gvido Paduano

ANTIČKO POZORIŠTE – preveo sa italijanskog: Dušan Popović

Knjiga predstavlja pregled od Eshilovih Persijanaca, zaključno sa Senekinim Herkulom na Eti i Oktavijom. Osamdeset i pet sačuvanih dela grčkog i rimskog teatra prikazano je u ovoj knjizi sa uverenjem da je antičko pozorište živi deo naše sadašnjice.Gvido Paduano je za svaku dramu prikazao njenu tematsku strukturu, glavne probleme i značajne motive. Prikazana su sva sačuvana dela Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, Menandra, Plauta, Terencija i Seneke, a bogatstvo njihovih tema prepoznavaće se u delima kasnijih dramatičara, pre svega Šekspira, potom španskih i francuskih tragičara, zaključno sa operskim libretom koji svoje početke vezuje za antiku (Monteverdi Krunisanje Popeje, Perslova Didona i Enej itd).

Može se koristiti kao uvodnik za one koji ne poznaju antičko pozorište ali žele da budu obavešteni , ili kao podsetnik za čudesni svet antičkog teatra, nikad do kraja odgonetnutog niti otrgnutog od mita. Knjiga Gvida Paduana donekle će ublažiti  prazninu u ovakvoj literaturi na našem jeziku, naročito blistavim uvodom koji je sročen kao kraće predavanje. Ujedno i inspiracija pozorišnim rediteljima u uslovima nekog novog, bogatijeg teatra koji bi se vratio klasičnim vrednostima.

___________________________________________________