Prolećni umor i(li) depresija? (VIDEO)
Iako posle duge zime svi željno očekuju proleće i buđenje prirode, kod nekih ljudi ipak se javlja loše raspoloženje, nesanica, nedostatak energije, volje. Da li je u pitanju prolećni umor, kako većina misli, ili depresija i kako prepoznati jedno ili drugo?
Po rečima stručnjaka, prolećni umor nije bolest već privremeno stanje koje traje sve dok se organizam ne adaptira na novo godišnje doba.
Koliko dugo će prilagođavanje da traje zavisi i od nas. Obično se javlja prvih nedelja, odnosno dok temperature od 15 do 20 stepeni Celzijusovih ne postanu svakodnevne.
“Proleće je najlepše godišnje doba jer se bude i priroda i ljudi, ali mnogi nisu u stanju da se odmah prilagode toj promeni. Mislim da prečesto koristimo termin depresija da označimo neka potpuno normalna stanja kada nam se organizam regeneriše i to je vezano za prelazak iz jednog stanja koje je bilo primereno jednom zimskom periodu, kada smo malo više vremena provodili u kući, manje se kretali. Sada je potrebno da se organizam prilagodi jednom drugačijem ritmu života koji ide sa ovim lepim vremenom, kada smo više aktivni, kada sebi namećemo više obaveza. Medjutim, mi smo skloni tome da ne ispoštujemo taj spontani prelazak iz manje aktivnog u aktivniji neki režim života, već smo skloini tome da pomislimo da naše telo i organizam, po automatizmu, može da se prebaci na taj neki drugi modus što zapravo nije dobro. Ono što treba da znamo je da postoje ti ciklusi kada energija malo opadne, kada nam je recimo potrebno malo više sna i da treba da ispoštujemo te cikluse, zato što u tim trenucima naše slabe energije organizam se regeneriše i priprema se za jednu fazu aktivnijeg i nekog perioda koje nosi proleće i leto. Skloni smo tome da često ne čujemo svoje telo kakve ono poruke šalje u smislu treba mi više odmora, mirovanja…Ako ne poslušamo te cikluse slabe energije, kada organizam traži da se regeneriše, onda organizam sam proizvede neku vrstu bolesti tako da nas natera da se mi prikujemo za krevet, da malo više odspavamo, odležimo”, objašnjava Vesna Kuveljić, psihoterapeut.
Prema njenim rečima ono što bi bilo depresija kada treba potražiti pomoć stručnih lica je da se bar dve nedelje loše osećamo, ali da ne treba odmah posezati sa lekovima.
“Ukoliko u dve nedelje postoji jedan značajan poremećaj raspoloženja, jedna teškoća da se obavljaju svakodnevne aktivnosti, poremećaj apetita, sna, ako osoba sebe ujutru veoma teško može da natera da ustane i to buđenje je iznova frustira, onda treba potražiti pomoć. Iako farmaceutska industrija danas nudi čitavu lepezu lekova i suplemenata kako bi se vratili u redovan ritam ipak ne treba olako posezati sa njima jer se problem na taj način ne rešava”, savetuje Vesna Kuveljić.