Solidarnost: Gde je ministar rada?

Predstavnici Političke platforme Solidarnost i članovi stranke Zajedno su prošle sedmice otišli do Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja kako bi potražili ministra Nikolu Selakovića koji se mesecima ne oglašava iako radnici i radnice u Srbiji žive sve lošije, a mnogi i gube živote na radnim mestima.

– Gde je ministar rada? – zapitao se Miloš Baković Jadžić, odbornik u Skupštini grada Beograda i portparol Političke platforme Solidarnost.

– Njemu očigledno ne smeta to što je u Srbiji konstanta da stradaju ljudi na poslu – dodao je Baković Jadžić.

On je primetio da je u ovakvoj Vučićevoj Srbiji sve privremeno i povremeno.

– Privremeni i povremeni su ugovori o radu putem kojih preževljava prevelik broj ljudi u Srbiji koji su bez sigurnosti, bez zdravstvenog osiguranja i prava na sindikalno organizovanje. Privremeni i povremeni su i ugovori o lizingu radnika kao i životi tih ljudi kojima se agencije za zapošljavanje dobacuju. Znamo svi da su privremeni i mnogi vd rukovodioci javnih preduzeća pa su takvi i mnogi ministri jer je uostalom i svaka vlada u Srbiji godinama u nazad privremena – rekao je Baković Jadžić.

On veruje da su za Selakovića ljudi ipak čuli, međutim smatra i da bi se retko ko setio da je on ministar rada pošto „tog čoveka mesecima nema dok ljudi u Srbiji ginu na radnim mestima, a on ćuti“.

Predstavnici Solidarnosti su podsetili i na statistike koje kažu da u Srbiji prosečno jednom nedeljno neko izgubi život na radnom mestu kao i da su to samo oni slučajevi za koje znamo. Jedna od većih tragedija se desila pre tačno godinu dana kada je život izgubilo čak osam aleksinačkih rudara.

– Darko, Nenad, Radovan, Petar, Branku, Branislav, Bratislav, Bojan. To su imena osam rudara koji su pre godinu dana izgubili život u jami rudnika Soko iako su nedeljama pre toga upozoravali da uslovi nisu bezbedni međutim oni su ipak poslati u te jame – podsetila je Melanija Lojpur, portparolka Solidarnosti.

Ona se osvrnula i na slučajeve radnika i radnica koji su prethodnih dana i nedelja ostali bez života na radnom mestu.

– Života, vozač GSP-a, kao i Dalibor koga je ubio viljuškar. Danka iz Leonija koja je preminula najverovatnije zbog povreda koje su nastale na radu, zatim mlada žena iz Aster tekstila kojoj je pozlilo na radu i koja je preminula nakon toga. Nedavno je i jedan dostavljač hrane u Beogradu poginuo na poslu – rekla je Lojpur.

Ona je istakla i da se vlast hvali time da smo jeftina radna snaga.

– Međutim mi smo postali i robovi, a na sve to institucije ćute. Zato smo došli ovde da podsetimo ministra Selakovića da radnici u Srbiji gube živote i da niko za to ne odgovara – izjavila je Lojpur.

Portparolka Solidarnosti je podsetila i da je u periodu od 2011. do 2022, godine pokrenuto 239 krivičnih prijava protiv poslodavaca od kojih je polovina odmah odbačena, a samo mali deo je završen sa izricanjem zatvorske kazne.

– To pokazuje da su oni koji su u sprezi sa vlastima amnestirani od svake odgovornosti čime se urušava dostojanstvo radnika i građana – zaključila je Lojpur.

Predstavnici Solidarnosti su pokušali da dođu do ministra i da mu predaju medijske izveštaje o pogibijama radnika o kojima se on ne oglašava. Ispostavilo se da ministra i dalje nema pa je u hodniku ministarstva sa njima razgovarao držvani sekretar koji se nije složio sa ocenama da ministarstvo rada i ministar ne rade svoj posao.

Solidarnost je pozvala i na pomen poginulim rudarima i drugim radnicama i radnicima koji je organizovan u subotu, 1. aprila od 19h na Trgu republike u Beogradu.

____________________________________________________